On je divan. Zelenkasto-sivo-bele boje. Star osam meseci. Znam ga kako kažu od ovolišnog. Mali grumen dlake kotrljao se svakoga jutra po dvorištu. Ma prava lutkica. Svakoga jutra kad krenem na posao  zovnem ga ,,Brundo!" i on se pojavi. I tako već osam meseci. E jutros je bila druga priča. ,,Brunda" tj. Ajaksa nije bilo u dvorištu. Sneg pada, u jednoj ruci držim kišobran u drugoj torbu. Vetar duva, nosi pahulje na trista strana. Od jednom čujem iza dozivanje: ,,Ajaks! Ajaks dolazi ovamo!" Okrenem se  i sve što vidim je gomila krzna koja se propinje i pravo leti na mene, sa isplaženim balavim jezikom. Sve što sam rekla je ,,Brundo, bleso jedna pa kako ću ovako na posao!?" Jakna mi je bila sva u otiscima kaljavih mokrih šapa, torba mi je završila u vlažnom snegu, kišobran je ispao, ma katastrofa. ,,Izvinite šta da vam kažem, on je je ugledao vas i otrgao mi se. Znate on vas voli. Vi ga zovete Brundo svako jutro kad prolazite. Zapazio sam vas."O,o,O,o,O pa šta sam mogla da kažem - ništa. Nasmejala sam se i onako kaljava-sva u šapama dođoh na posao. Kad tamo dok ja stignem do drugog sprata, dosta ljudi sretnem, Reko daj da bar uhvatim lift, oćeš. Lift  ode na drugi sprat ali bez mene. ,,Baš me briga neću nikome da objašnjavan ništa", mislim se ja u sebi, eto ga šef ,,Dobro jutro. Jel to neki novi print  na vašoj jakni? O pa vi imate šape po sebi". Šta da radim nasmejem se kiselo i trk u kupatilo da se operem i spasim šta se spasti može, ljudi u hodniku čekaju, nervozni i mokri. Počinje novi radni dan.

   Na današnji dan pre 200-ne godina rođen je Čarls Darvin. Čarls je odrastao u tipičnoj bogatoj porodici, u kojoj su svi ,,furtom"bili lekari. Njego otac je često umeo da kaže da ne zna šta će biti sa njegovim sinom jer se ni po čemu  nije isticao i ništa ga nije zanimalo. I takoje mali Čarls pod pritiskom okruženja, porodice pre svega -upisao medicinu. U periodu kada je Čarls studirao medicinu u Engleskoj se vodila oštra polemika o tome da li treba sekcirati žive organizme tzv. vivi sekcija. I naravno sve te polemike su na neki način isprovocirale Čarlsa koji je smatrao da treba vršiti sekciranje živih organizama i rekao  da "engleska aristokratija je humana dok ne dodje u pitanje njihov omiljeni hobi" (lov), i zalagao se da je bolje seckati životinje nego ljude. I tako je Darvin iz medicine koju organski nije podnosio otišao na teologiju  a u isto vreme se druzio sa prirodnjacima, koji su ga uveli u znanja prirodnih nauka. I onda je, bas negde u to vreme, Engleska je pripremala jednu naucno-istrazivacku ekspediciju koja ce obici svet. To je bilo vrlo vazno zato sto se u to vreme industrija naglo razvijala u Engleskoj. To je bilo 30-tih, 40-godina 19.veka. I, onda su oni hteli da ispitaju jos neke delove sveta, i ta znanja su trebala da sluze trgovackoj mornarici. I tako je mladi Darvin zahvaljujući tatinim vezama, svojim poznanstvima  primljen u ekspediciju koja je trajala punih pet godina od 1831-1836. godine.

I tako ploveći po Tihom okeanu opazio je da postoje različite vrste životinja, biljaka ali s ostrva na ostrvo video je i da postoji kontinuirano variranje kod određenih vrsta

Zatim je primetio da postoji izuzetna slicnost, ali ipak razlika izmedju fosilnih i sada zivecih krezubica. Tako da je Darvin poceo da sumnja u fiksizam, u apsolutnu nepromenljivost vrsta - koncept koji su zagovarali tadasnji kreacionisti.

Međutim problem je bio u sledećem: u to vreme smatralo se da su vrste onakve kakve ih je Bog stvorio i bez obzira na razne spoljne uticaje, vrste ostaju konstantne, nepromenljive. I tako je Darvin počeo da sumnja u istinitost ove konstatacije. Elem, vratio se on kući u Englesku i počeo je da se interesuje za veštačku selekciju, i veoma je poštovao lik i delo Tomasa Maltusa koji je napisao knjigu ,,O principima populacije" . On je napravio koncept za svoju teoriju evolucije i 1859 godine  on je publikovao svoje delo "Poreklo vrsta" prirodnim odabiranjem. Darvin do principa prirodne selekcije dosao na osnovu tri cinjenice i dve dedukcije.

1. cinjenica: Bioloske vrste imaju potencijal za geometrijsko povecanje broja svojih jedinki. To se ogleda u cinjenici da svaki roditeljski par daje mnostvo potomaka. Brojnost potomaka, bar na pocetnim stupnjevima njihovog razvica, je uvek veca (a kod nekih vrsta enormno veca) od brojnosti roditeljske generacije.

2. cinjenica jeste ta, da uprkos spomenutoj tendenciji, brojnost jedinki u prirodi ostaje relativno konstantan. To ne treba apsolutizovati. U prirodi postoje vrste cija brojnost raste, a i obratno. I tamo gde vrsta raste u brojnosti, taj rast je manji od potencijalnog. Kod nekih vrsta sigurno u ogromnoj stopi manje ima potomaka nego sto je potencijal.

zatim je izveo dedukciju :

postoji borba za opstanak, zato sto rast broja jedinki bilo koje vrste je eksponencijalan, a resursi sredine nemaju taj rast. Pa prema tome, za ogranicene resurse sredine (hrana, prostor...) konkurise mnogo veci broj jedinki nego sto sredina moze da podrzi, pa prema tome, po prirodi stvari postoji borba za opstanak.

3. cinjenica koja je njega uputila na zakljucak da postoji prirodna selekcija, jeste postojanje individualne varijabilnosti u populacijama jedinki. I na osnovu trece cinjenice u prve dedukcije, zakljucio je da postoji prirodna selekcija.

Posto u prirodi postoji kompeticija za ogranicene resurse, odnosno, posto postoji borba za opstanak, i posto se jedinke iste vrste medjusobno razlikuju (individualna varijabilnost pripadnika iste vrste), neke varijante ce u toj opstoj i cesto ostroj konkurenciji imati prednost u prezivljavanju i razmnozavanju. Po njemu moraju postojati varijante da bi se vršila selekcija.

Darvin se mucio da objasni kako nastaje varijabilnost u populaciji, jer tad nije postojala genetika Genetika  je pocela da se razvija sa radovima Mendela. Mendel je svoj rad objavio 1865. godine. Vazno je zapaziti da se obicno istice, da je evoluciona teorija unapredila biologiju. Pod uticajem evolucione teorije koja se tada forsirala, Mendelov rad niko nije primetio. Bila je samo evolucija, uporedna anatomija, uporedna embriologija, i gotovo niko nije primetio Mendelov rad. 1900. godine su trojica geneticara otkrila "Mendelove zakone", ono sto je Mendel vec otkrio. I tada je genetika pocela da se razvija. Prvi korak je, dakle, ucinio Mendel, a onda je polaganim koracima od 1900. godine pocela da se razvija genetika. Posle 2. svetskog rata, dok se u Evropi ratovalo, americki geneticari su radili. Kad je 1953.godine otkrivena struktura DNK, onda je pocela revolucija u genetici. A otkrica u genetici zestoko negiraju teoriju evolucije.