Nekim danima mi se čini da imam pedeset godina. Konstantno sam umorna. Nisam izašla ima već dvadeset godina.
Šta ako u mojoj umrlici bude pisalo da sam bila neuspešna skoro u svemu što sam radila?
Živim sa dva muškarca, kojima je daljinski upravljač mnogo draži od mene. I sinoć sam zaspala sa mokrom kosom, pa me sad boli glava. I neko drag je ljut na mene. A imala sam dobre namere.
I nemam dovoljno sandala. A trebaju mi još jedne. (Samo još jedne i smiriću se, majke mi!) Svrbi me nešto na stopalu. Garant od bazena. Čovečanstvo polako uništava ozonski omotač. Zemlju će verovatno da uništi neki meteor i neće niko moći da nas spase. Čak ni Brus Vilis.
Kosi mi je hitno potrebno farbanje. Možda i skraćivanje. Skinula sam seriju sa neta, ali nema titlova, pa ne mogu da je gledam. Ima engleskih, mogla bih da je sama prevedem. Ali to me mrzi. Počela sam da čitam nešto od Stivena Kinga. Dobar je, kao i uvek. Bolje bi bilo da čitam metodologiju. Već šest meseci nisam dala ni jedan ispit. Mogla sam diplomirati do sad.
Mrzim izraz 'samohrana majka'. Baš je ružan. A nije ni u modi. Danas se to zove 'jednoroditeljska porodica'. Dakle, ja sam roditelj u jednoroditeljskoj porodici. Nemam posao. To se nikog ne tiče. Kažu – možeš da nađeš, samo ako hoćeš. Kako da ne. U ovom društvu, u ovoj državi nikoga nije briga. Imala sam jedno vreme ideju da se živa zapalim na raskrsnici kod futoške pijace, u dva popodne, kad je najveća gužva. Verujem da bih tako skrenula pažnju na sebe. Možda bih čak bila i na vestima na B92. Pričalo bi se o meni, svakako. Cela dva dana. A onda bi se sve zaboravilo, čula bi se nečija druga priča, tužnija, nesrećnija, originalnija, ako ništa drugo. Tako da sam odustala od tog plana. A i vrućine su, nešto mi nije do spaljivanja...
Šta mi ono još smeta? A, da. Moj sin je već velik. Sad će u šesti razred. Više mi ne da da ga grlim i ljubim i mazim. Kaže – šta ti je ženo, pusti me više. A ja bih se taaaakoooo mazila...
Ma sve mi je nešto bzvz!!!
Šta ako u mojoj umrlici bude pisalo da sam bila neuspešna skoro u svemu što sam radila?
Živim sa dva muškarca, kojima je daljinski upravljač mnogo draži od mene. I sinoć sam zaspala sa mokrom kosom, pa me sad boli glava. I neko drag je ljut na mene. A imala sam dobre namere.
I nemam dovoljno sandala. A trebaju mi još jedne. (Samo još jedne i smiriću se, majke mi!) Svrbi me nešto na stopalu. Garant od bazena. Čovečanstvo polako uništava ozonski omotač. Zemlju će verovatno da uništi neki meteor i neće niko moći da nas spase. Čak ni Brus Vilis.
Kosi mi je hitno potrebno farbanje. Možda i skraćivanje. Skinula sam seriju sa neta, ali nema titlova, pa ne mogu da je gledam. Ima engleskih, mogla bih da je sama prevedem. Ali to me mrzi. Počela sam da čitam nešto od Stivena Kinga. Dobar je, kao i uvek. Bolje bi bilo da čitam metodologiju. Već šest meseci nisam dala ni jedan ispit. Mogla sam diplomirati do sad.
Mrzim izraz 'samohrana majka'. Baš je ružan. A nije ni u modi. Danas se to zove 'jednoroditeljska porodica'. Dakle, ja sam roditelj u jednoroditeljskoj porodici. Nemam posao. To se nikog ne tiče. Kažu – možeš da nađeš, samo ako hoćeš. Kako da ne. U ovom društvu, u ovoj državi nikoga nije briga. Imala sam jedno vreme ideju da se živa zapalim na raskrsnici kod futoške pijace, u dva popodne, kad je najveća gužva. Verujem da bih tako skrenula pažnju na sebe. Možda bih čak bila i na vestima na B92. Pričalo bi se o meni, svakako. Cela dva dana. A onda bi se sve zaboravilo, čula bi se nečija druga priča, tužnija, nesrećnija, originalnija, ako ništa drugo. Tako da sam odustala od tog plana. A i vrućine su, nešto mi nije do spaljivanja...
Šta mi ono još smeta? A, da. Moj sin je već velik. Sad će u šesti razred. Više mi ne da da ga grlim i ljubim i mazim. Kaže – šta ti je ženo, pusti me više. A ja bih se taaaakoooo mazila...
Ma sve mi je nešto bzvz!!!
))