Čula sam jednu izreku da žena mnogo bolje i češće doživljava orgazam kad ima odnos sa čovekom za kog nije emocionalno vezana. Nekako mi se uvek činila sumnjivom ta rečenica. Imala sam jednom jedan vikend, sa muškarcem za kog sam bila (i još uvek sam) veoma emotivno vezana. Bilo je tad svega. Uključujući i svršavanje. Ali ono nije bilo jedina stvar kojoj smo težili. Posle njega, bila sam ubeđena da nikad više tako nešto neću ni naći. Zato nisam ni tražila. Apstinirala skoro čitavu godinu... mislim stvarno...
A onda je pre par meseci u moj život ušao I.B. Čovek ni u jednom smislu po mom ukusu. Sve što volim kod muškarca – on nije. Sve što mi se sviđa – on ne poseduje. Ni jedan jedini kvalitet. Jako dobar prijatelj, to ne poričem, ali definitivno ne neko u koga bih se mogla zaljubiti.
Karakter mu i nije tako loš. Ima svoje mišljenje i ne boji se da ga izrazi. Ali njegovo mišljenje i moje mišljenje – dve teške suprotnosti. Film, muzika, politika... ma o čemu god da pričamo, ništa zajedničko nemamo. Smisao za humor mu je na nuli. Ili je stvar u tome da su nam smešne različite stvari.
Fizički izgled (da se ne lažemo, ipak dosta bitan) – na skali od jedan do deset bio bi čista nula. Dlakav svuda, po čitavom telu, osim na jedinom mestu gde treba da ima dlake – a to je glava. Dakle, dlakav, a ćelav, kao bilijarska kugla. Oči neke mutne boje, ni plave, ni zelene, nego nešto između, neodređeno. Širok nos, a usne mesnate, pune. Nisu toliko ni loše, koliko on ne ume da ih koristi. Ljubi se očajno, blagi užas.
U jednoj rečenici – čovek prosto nije moj tip.
E sad, kako to da sam ja i pored svega toga ipak završila u krevetu sa njim? Tu opet na snagu dolazi poslovica da ne 'ebe onaj ko je lep, već onaj ko je uporan. A možda je to malo i zbog one višemesečne apstinencije. Đavo bi ga znao.
I tako... da ispričam sad sve ili da završim kad je najzabavnije? Ma pričaću...
Posle više meseci sedenja po kafićima i restoranima, vozanja kolima, šetanja parkom i ulicama, nađemo se mi u nekom intimnijem prostoru, tačnije u njegovom stanu. I tako nekako, sasvim slučajno, završimo u krevetu. I? Šta da kažem? Orgazam za orgazmom. Tek tako. A nisam se čak ni trudila. A ni on.
U čemu je štos? Analizirajući sve svoje dosadašnje veze (i bezveze), došla sam do jedinog logičnog zaključka. Jednostavno sam se prepustila dešavanjima. Nije me bilo briga kako mi stoji kosa, kako izgledam iz njegovog ugla, da li mi se vide strije, da li mi je guza prevelika ili premala za njegov ukus, hoće li mu se svideti ako uradim ovo ovako, ili će mu smetati ako ne uradim ono onako... Bila sam opuštena, bilo me je baš briga šta misli o meni, bilo mi je svejedno hoće li me sutra nazvati... Mogla sam da uživam u trenutku onako kako i treba. Osećala sam se superiorno. Jednom, za promenu, ja sam bila ta koja je glavna. Ja sam bila ta koja određuje pravila. Zato što mi je bilo sasvim svejedno šta se u njegovoj glavi zbiva. Samoj sebi sam bila važna isključivo ja!
Sebično? Ne, ne osećam se tako. Jer celog mog dosadašnjeg života bila sam ta koju su iskorišćavali. Vreme je da se to promeni. Vreme je da mislim na sebe.
Od sad, sexaću se samo sa nevažnim likovima, koje ću moći već sutra da zaboravim. Onda neće da me boli kad izostaju telefonski pozivi. Kad se ignorišu sms-ovi. Kad se zaboravljaju rođendani i praznici.
Ima da uživam u lepoti i jednostavnosti fizičkog zadovoljstva, bez uplitanja nepotrebnih emocija u sve to!!!