Zabluda je vrhunsko dostignuće mozga. Ljudski model opstanka priroda je tako udesila da zabluda i prevara moraju da postoje. Takvo je primarno stanje stvari. Mudrost nije u uništavanju zablude, jer je to za našu vrstu nemoguće, već se mudrost sastoji u neutralisanju posledica koje će zabluda obavezno doneti ako se ostavi sama.
Većina najvažnijih sistema ljudskog mozga – pre svega emocionalni a zatim i kognitivni, načinjena je zato da bi stvorila i podržala zabludu. Preciznost i stalnost, iako poželjne, samo su sekundarni prozvodu modusa opstanka. Zabluda je jedini siguran pokretač ljudskog roda, jer kada zabluda ne bi postojala, ne bila potrebna ni nada, koje možda najiskrenije ljudsko stremljenje.
Retko je ko imao nevolje od nadanja, s obzirom da nada očekuje da se događaji sami urede u njenu korist. Nada je potrebna samo ljudima, jer samo ljudi imaju zabludu kao primarni pokretač, dok kod životinja nada nema nikakvog smisla, niti u njihovim mozgovima postoje sistemi koji bi je podržali.
Dakle, nama ljudima uvek ostaje nada. Sa njom moramo da naučimo da ležemo i da se budimo, moramo lako da je uključujemo, a nikada ne ukidamo...
Većina najvažnijih sistema ljudskog mozga – pre svega emocionalni a zatim i kognitivni, načinjena je zato da bi stvorila i podržala zabludu. Preciznost i stalnost, iako poželjne, samo su sekundarni prozvodu modusa opstanka. Zabluda je jedini siguran pokretač ljudskog roda, jer kada zabluda ne bi postojala, ne bila potrebna ni nada, koje možda najiskrenije ljudsko stremljenje.
Retko je ko imao nevolje od nadanja, s obzirom da nada očekuje da se događaji sami urede u njenu korist. Nada je potrebna samo ljudima, jer samo ljudi imaju zabludu kao primarni pokretač, dok kod životinja nada nema nikakvog smisla, niti u njihovim mozgovima postoje sistemi koji bi je podržali.
Dakle, nama ljudima uvek ostaje nada. Sa njom moramo da naučimo da ležemo i da se budimo, moramo lako da je uključujemo, a nikada ne ukidamo...
