Užas! Ovo već postaje nepodnošljivo. Taj me čovek progoni!
Svako veče, kad pogasim sva svetla, tv i kompjuter, čim uđem u svoj topli krevet, eto ti njega! Tu je, u mojoj sobi, sa sve onim mantilom, tamnim cvikama i cool facom.
I lepo mu kažem, šta ćeš opet tu, Keanu darling, idi, snimaj neki film ili tako nešto. Ali ne, on neće, kaže dosta mu je Holivuda i glume i maski.
- Lily, my sweet Lily, - kaže on. – Ne znaš ti kako je tamo... džungla, bre!
I tako. Hoće da napusti sve. Sav taj glamur. I to sve zbog mene. Zaljubio se. I kupiće stan na Limanu i otvoriće neku trafiku ili menjačnicu ili već nešto slično, pa ćemo tako da živimo i uživamo. Danju ćemo raditi, a noću ćemo voditi ljubav do zore... Sve je on već isplanirao.
I lepo mu kažem, ne mogu ja biti s tobom, volim drugog. Ali ne smeta mu. Voli me dovoljno za oboje. I hoće da me slika. Ne dam, kažem, da me slikaš pa da me metneš na internet. Ma neću, hoću da te nosim u novčaniku, u džepu blizu srca.
Čudan neki čovek. Ne znam zaista šta nalazi na meni, osim što sam zgodna, lepa i plava ;)
I ma koliko se ja branila, ništa ne pomaže. Svake večeri je tu. Priča sa mnom. Nekad vodimo ljubav. Nekad me samo mazi i drži za ruku. Nekad se zezamo. Uspem da ga nateram čak i da se osmehne, što inače retko čini. Čuva svoj imidž kul frajera.
- Kako ti uspeva da dođeš svake večeri, - pitam ga. – Ipak je Amerika kilometrima daleko.
A on mi lepo kaže – Svi smo mi u Matrixu, zar nisi to znala???
Svako veče, kad pogasim sva svetla, tv i kompjuter, čim uđem u svoj topli krevet, eto ti njega! Tu je, u mojoj sobi, sa sve onim mantilom, tamnim cvikama i cool facom.
- Lily, my sweet Lily, - kaže on. – Ne znaš ti kako je tamo... džungla, bre!
I tako. Hoće da napusti sve. Sav taj glamur. I to sve zbog mene. Zaljubio se. I kupiće stan na Limanu i otvoriće neku trafiku ili menjačnicu ili već nešto slično, pa ćemo tako da živimo i uživamo. Danju ćemo raditi, a noću ćemo voditi ljubav do zore... Sve je on već isplanirao.
I lepo mu kažem, ne mogu ja biti s tobom, volim drugog. Ali ne smeta mu. Voli me dovoljno za oboje. I hoće da me slika. Ne dam, kažem, da me slikaš pa da me metneš na internet. Ma neću, hoću da te nosim u novčaniku, u džepu blizu srca.
Čudan neki čovek. Ne znam zaista šta nalazi na meni, osim što sam zgodna, lepa i plava ;)
I ma koliko se ja branila, ništa ne pomaže. Svake večeri je tu. Priča sa mnom. Nekad vodimo ljubav. Nekad me samo mazi i drži za ruku. Nekad se zezamo. Uspem da ga nateram čak i da se osmehne, što inače retko čini. Čuva svoj imidž kul frajera.
- Kako ti uspeva da dođeš svake večeri, - pitam ga. – Ipak je Amerika kilometrima daleko.
A on mi lepo kaže – Svi smo mi u Matrixu, zar nisi to znala???
Btw, inspiraciju za ovaj post dugujem Đoletu i Nastasji ;) :D :D :D
