Nisam bila spremna za to što se desilo. Očekivala sam to otprilike isto koliko i da postanem Mis sveta, da letim oko planete i srećem se sa uplakanom decom. Što će reći, nije mi padalo na pamet. A pošto sam bila tako katastrofalno nepripremljena, reagovala sam kao Skubi Du kad naleti na duha. Sledila sam svoj instinkt, koji se pokazao totalno pogrešnim i beskorisnim u čitanju signala.

Možda sam bila previše zbunjena da bih ispravno postupila. Uostalom, ispravno postupanje je retko kada dobro zezanje i uglavnom se svodi na izbor najmanje uzbudljive opcije. Kad bismo uvek donosili samo najpametnije odluke, niko nikada ne bi znao šta je to sex.

Da sam imala elektrodu zakačenu za nogu, koja bi zapištala svaki put kad uradim nešto glupo, možda bih mogla više da naučim na sopstvenim greškama. Ovako, pravim iznova i iznova i iznova iste gluposti sve dok mi ne bude baš toliko muka da nateram sebe da promenim navike. Na primer, ako ustanem noću da idem u WC i nagazim na sandalu sa visokom štiklom, moraću da se nabodem bar jedno petnaest puta pre nego što je konačno podignem s poda i gurnem u orman.

Ali, kao što kažu ljudi kojima se nikada ništa loše nije desilo, iz svake situacije uvek izađe i nešto dobro. Tako da - ko zna zašto je to dobro...