Ne treba zanemariti uticaj koji je imao i koji još uvek ima bioskop u našim životima. Mislim da je to najveći uticaj koji smo primili u poslednje vreme. U kojoj meri je film uticao na nas? Ili tačnije Holivudska produkcija. Kako smo pasivno prigrlili tumačenje sveta koje su nam servirali ljudi iz filmske industrije.

Na filmu su sve romantične heroine, koje su, bilo strašću ili željom, zapretile da naruše patrjarhalni sistem, morale da umru. Ili da polude. Ili i jedno i drugo.

Poruka je trebalo da bude jasna. Ako budu sledile svoju želju, bliže se sopstvenoj propasti. Iako su neke poslušne glupave sirotice, odrekavši se ljubavi, naposletku ionako umirale od silnog besa koji se u njima nagomilavao.

Tako je bioskop na vrlo istančan način stvorio profil savršenih mazohistički nastrojenih gledateljki. Holivudska filmska industrija u poslednjih nekoliko decenija, koju i dalje propisuju muškarci, donosi nam novi niz tipičnih ženskih likova, koji imaju za cilj da ni za milimetar ne promene mazohistički nastrojenu gledateljku koju su prethodno stvorili. Seks je sad dozvoljen, naravno, ali treba i dalje patiti.

Šta velite na «Zgodnu ženu»? Šta kažete na nove likove kojih su se dosetili holivudski geniji? Kažu da je ona moderna Pepeljuga. Zamislite da svojoj deci pričate ovu novu verziju priče: «Bila jednom jedna prostitutka zlatnog srca...».

Ili kao u jednom strašnom filmu pod nazivom «Doktor T i njegove žene». U njemu supruga zlatnog srca, Fara Fosit, udata za Ričarda Gira koji glumi ginekologa, na kraju završi luda ko struja i bude smeštena u ludnicu jer ju je on činio suviše srećnom!

Ili kao u filmu kom sam zaboravila naslov, uglavnom ona je zubarka zlatnog srca, posećuje zatvorenike u zatvoru i zaljubi se u tipa koji je ubica psihopata. Na kraju i ona počinje da ubija jer je on bio neodoljivo – seksi.

Ili kao u filmu o advokatici zlatnog srca koju glumi Glen Klouz i koja se zaljubljuje u Džefa Bridžisa, svog klijenta osumnjičenog za ubistvo i brani ga čak i pred sopstvenom procenom jer zamalo i nju da ubije, pošto je bio kriv, ali zato tako – seksi.

Ili u filmu o psihijatru zlatnog srca koju glumi Lena Olin i koja se zaljubljuje u svog pacijenta, ludog radnika sa građevine. Ali pošto njega glumi Ričard Gir on je tako – seksi.

Ili primer konobarice zlatnog srca (Helen Hant) koja se zaljubljuje u manijakalno-depresivnog opsesivno-kompulsivnog starkelju (Džek Nikolson) koga ne bi podnela ni rođena majka, koji je debeo, star i ćelav, ali ipak tako – seksi.

Dakle, Holivud nam sad dozvoljava da uživamo u blagodetima seksa, ali po koju cenu? Samo ako postanemo robinje svojih želja, ako smo slepe od ljubavi, potpuno podređene falusu. I nimalo nije naivno to što nas privlače psihopate. Oni su loši momci, ali su preslatki. Oni su perverzni, bolesni i ubice, ali su – seksi!

Ukratko, filmska industrija se menja, vremena se menjaju, ali stereotipi ostaju isti. I uporno predstavljaju ženu onakvu kakvom je vide muškarci, a ne onakvom kakva ona odista jeste.

I raniji filmovi, kao i ovi sad, pokazuju nam, da zaključim, da žena svega treba da se odrekne zbog ljubavi, ili zbog obaveze, ili da se odrekne razuma zbog ljubavi, ili života zbog ljubavi, ili naprosto da se odrekne. I tačka.