Evo neću da generalizujem. Pišem isključivo u prvom licu. I sve izmišljam. Svaka sledeća rečenica proizvod je moje mašte i svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima potpuno je slučajna.

Evo ovako – poslednjih godina prošla sam kroz tri raskida koja sam baš teško podnela (one koje sam ja inicirala i koje sam mnogo lakše podnela neću pominjati ovog puta, biće tema nekog drugog posta). Ono što mi je najneshvatljivije u tome i šta me u stvari tera na razmišljanje jeste način iliti razlog zbog kog su ti momci raskidali sa mnom. U svakoj od tih priča ja sam bila ta koja je lepa, dobra, pametna i sve super. Savršena u svakom pogledu. Svakom od njih bilo je zaista jako teško, ali eto, nekako, okolnosti nam nisu bile naklonjene, te bi on morao da raskine sa mnom. Maltene, svi su iste reči koristili, kao da su se dogovorili, samo im je akcenat bio drugačiji.

I to me je navelo na razmišljanje i napravila sam malo istraživanje (anketu) na tu temu.
Dakle – jesam li ja zaista jedna divna osoba, ali tako nesrećna pa mi zvezde ili sudbina ili štaveć uvek nekako 'poture' nekog ko me ne zaslužuje ili je nešto drugo u pitanju???

Relevantan uzorak od desetak mojih prijateljica, onih bliskih i onih manje bliskih, otkrio mi je da sam zaista savršena, lepa, pametna i dobra, ali muškarci su ti koji su pokvareni i đubrad i svi su isti... Hvala vam, drage moje što tako mislite, ali vi ste ipak moje drugarice i kad ne biste mislile sve najbolje o meni, ne bih vam ovo pitanje ni postavljala, jer mi ne biste bile drugarice.

Zato sam krenula u ispitivanje muškaraca, mojih prijatelja. Možda mi muška perspektiva ipak da bolji uvid u događaje. I jedan od njih mi lepo iskreno reče, ovim rečima –

Ma nemaš ti pojma ni o čemu. To se tako radi. To je najbolji način za raskid. Ja uvek tako raskidam. Pa šta misliš da bi se dogodilo kada bih joj rekao istinu: ''Draga, otkad smo zajedno, ugojila si se sedam kila, prestala si da se šminkaš, a i ne depiliraš se više redovno. Ne mogu više da trpim tvoje svakodnevno smaranje telefonom i sms-om. Zar ne vidiš da me gušiš? A i taj novi parfem koji si nabavila je očajan!'' Zar mogu da joj kažem tako nešto? Šta misliš da bi mi se dogodilo u tom slučaju? Pesnica u facu ili nešto još gore – koleno u ... pa znaš već u šta! I zato je bolje reći – ''Nisi ti u pitanju, ja sam. Ti si savršena, a ja sam đubre. Bolje da odem, to je bolje za tebe! Jel mogu da odem u utorak, tad prolaze đubretari, ako ne onda u petak... Koji dan ti više odgovara da odem iz tvog života? Jadni đubretari, namučiće se sa mnom, ja sam veliko đubre, znam da vide svašta svaki dan, ali ja sam poseban...'' Eto, tako se raskida, i onda oboje budemo srećni i zadovoljni. Ja što sam bezbolno raskinuo, a ona što je tako divna, ali eto sa mnom nije imala sreće.

 Dakle, tako to ide, sad mi je sve jasno i sve razumem. Mada, ipak, iskreno, mnogo više mi se dopalo ono što su mi moje drugarice rekle. Zaista je lepše verovati da je sve što se mene tiče u najboljem redu, ali okolnosti... ah, te okolnosti...

A neću čak ni da pominjem mišljenje još jednog muškarca kojeg sam 'anketirala' koji mi doslovce reče da ne serem, ja i moje okolnosti, jer nema tih okolnosti koje bi jednog muškarca sprečile da učini nešto što želi. Ako mu zaista značiš, reče mi ovaj, pomeriće nebo i zemlju da bi bio sa tobom!


Vraćam se ja ipak generalizaciji i prihvatam žensko mišljenje...

Devojke mi kažu – ne budi tužna, naći ćeš drugog i to boljeg, a meni ostaje samo da se pitam – kako to da izvedem kad ste mi rekle da su svi oni isti???