Zima je svečano godišnje doba. Raskošna,
kao mlada. Sva u belom. Jednostavna i elegantna.
Graciozna i valovita, kao mesta gde se dodirju
obline planina sa obroncima neba koje se na
njih spušta. U vreme praznika bude i gizdava,
našarana i ukrašena. Svetleća i bučna. A onda
opet utone u svoje mirno obličje. Ali je lepa
samo dok joj je vreme. Nije dobro kada zima,
već odmakla, kao starica, uvuče svoje bele vlasi
u proleće i ne da mu da se probudi. Guši ga i
stiska, a ono neobuzadnom, nesmotrenom
i neiskusnom mladošću srlja svojim pupoljcima
u ledene prste dame u belom. Zato bi sada trebalo
da ode i sačeka mirno, ponovo, svoje vreme...
jer sada je vreme za proleće.
***
***
***
***
***
***
*****