Iza visokog belog zida, gde više nema ni skijaša,
ni šetača, pojavljuju se vrhovi jela uobličenih
u najlepša vajarska dela, koja je ruka nepoznatog
umetnika napravila. Šire se toliko slobodno da
posmatrač postaje deo beskrajne linije gde se
spajaju nebo i vrleti. Pogledom se ulazi u neki
drugi svet daleko od gradske vreve i haosa.
Najviši vrh, kao piramida, belinom para nebesko
plavetnilo.Čini se da ih dlan može dotaći. Zato
čovek i pruža ruke prema toj nestvarnoj lepoti,
savršenoj harmoniji. Atmosfera je posebna.
Spokoj i mir obuzimaju dušu koja dospe do vrha.
Nije to neka planinarska vratolomija. To je mali
pomak od uobičajenog puta. Možda samo iskorak.
Tamo gde se diše vazduh slobode, gde se duša
pusti da se izjuri po obroncima, gde sve miriši
na bakinu uštirkanu belu posteljinu i gde je čovek
na zemlji deo neba.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar