15/4/2008
Jutarnji

Davno nisam pričala telefonom u četiri sata ujutro.
Izgledalo je kao novo iskustvo. Potpuna tišna propuštala je
samo naše glasove kroz noć. Činilo se da nikoga i ničega
drugog nema. Svaki ton bio je kristalno jasan. Samo je virtualni 
miris  jorgovana sa displeja, na tren, ispunio pomračinu sobe. 
Jutro, ovlaženo tihim rominjanjem, se razvilo u tom prijatnom
osećanju.  Dan sa osmehom mogao je da počne.
Objavio Lady u 09:37 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (22) | Pošalji komentar