12/3/2008
Priča Jednog Cveta

 

Okružen sam tišinom koja mi odgovara. Bez i najmanjeg trzaja

primam kapljice otopljenog snega i bodlje lanjskih borovih iglica.

Očaran sam životom koji me okružuje. Zato upijam vodu,a lice

okrećem suncu, dok veče ne zasedne na okolna brda. Tada čekam

noć ukrašenu zvezdama. Bez ikakvog zvuka spuštaju mi svoj srebrni

prah na latice da i ja svetlucam u noći. Tako stvoren, kao zvezda na

zemlji, ja živim svoj bezvremeni trenutak i za sobom ostavljam sjaj

beskraja u nekom sećanju.
Objavio Lady u 01:21 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (23) | Pošalji komentar