Само сам чула ужасно запомагање на улици. Нисам знала да ли
је пас, мачка или нешто треће. Пошто је у близини био јендек
помислила сам да је то нешто што запомаже упало унутра.
Погледала сам и видела да нема ништа али ми се истовремено попут
малог коале за ногу закачило куче. Подигла сам га, ставила на недра,
онако дрхтавог и избезумљеног и убрзо осетила како се смирује.
Покушала сам у околини да му нађем маму, или легло где их је мама
сакрила, јер се све одвијало у оклини већег градилишта, али безуспешно.
сакрила, јер се све одвијало у оклини већег градилишта, али безуспешно.
И тако затвореног у виндјакни донела сам га кући. Остаће овде.
Сада је већ други дан са нама и полако се он и мачак навикавају
један на другог .Лагано, али успева, тако да ће Цици и Џуле ускоро
заједно да спавају.
Objavio
Lady u 15:53 | kategorija: fotografije
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
