Van Gogh
...
ipak, čudno, najbolje pamtim ponedeljke, kad
su svi drugi počinjali svoju nedelju,
zaglavljeni u industrijskom snu, industrije
koja će ih ispljunuti
kad ne budu više
potrebni.
mi smo već ispljunuli sebe, ne verujući ni u šta
od toga, presekli smo pretnju dosadnih
vladara, bili smo jako blizu
slobode, bili smo milioneri ponedeljka i
izgubimo.
sedeći u tesnim sobama
smejući se, pričajući, pijući,
oboje takvi:
gotovo savršeni, gotovo svesni toga
ali ne sasvim, to bi pokvarilo čitavu
stvar – gotovo luđi od onog koji nas je
stvorio –
radili smo to što smo
radili.
Č.Bukovski
Objavio
Lady u 08:07 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar