A.Kaplevich
*
Zalivala sam baštu kada je zazvonio telefon.Prskalo je na sve strane
jer sam ostavila uključenu vodu a crevo se batrgalo kao da je živo,
ali sam ja zato stigla da se javim. I dobro je da sam trčala jer sam
čula da su svi dobro i da je sve u redu što me je ospokojilo. I dok sam
pričala krenuli su oblaci da se navlače, usput sam zatvorila vodu a
kišica je već rominjala dok je rock and roll počinjao na nebu. U jednom
momentu od igre svetla na obrisima obližnje kuće, delom skrivene rastinjem,
učinilo mi se da vidim vetrenjaču. I baš tada zamirisa trava pod sve većim
naletima krupnih kapi letnje kiše. Licem prema nebu uživala sam
u tim dodirima...sreće koja se sliva niz lice.
Objavio
Lady u 19:55 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar