Kao da znaš koliko te volim...Kao da ja znam...
Lutam za rečima tražeći u njima odjek meni namenjen. Nekad ih nadjem, nekad se zavaravam...najčešće me strela straha pogodi. Ostavljam je zabodenu da ne iskrvarim. Jednu po jednu. I skupljam. Kao priče o mojoj neuporedivosti.
Kao da znam koliko me voliš...Kao da ti znaš...
Izvajana plavetnilom našeg beskraja ne dam mislima da me tamo nose. A one ne slušaju uvek.I nekada je sjaj smrznute kapi na vrhu još zelene trave dovoljan da zašumi more neostvarenih dodira pretevorenih u reči koje pogledom gutam.
A onda dođeš i te reči pretvaraš u stvarnost.
Objavio
Lady u 07:59 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar