|
Na kraju postavlja se pitanje postoji li uopšte Internet zavisnost? U medicini, zavisnost podrazumeva postojanje biohemijske osnove, fizičke vezanosti uz neku supstancu ili aktivnost. Pri tome, u slučaju zavisnosti, osoba ne može da kontroliše svoje ponašanje, pa unosi materije ili se bavi određenim aktivnostima bez mere i bez razmišljanja o posledicama. Istovremeno mora se napomenuti da bez obzira na definicju zavisnosti, postoji dokazi koji sugerišu da aktivnosti uz supstance i aktivnosti bez njih a koje se ponavljaju zbog prijatnosti koje izazivaju dele iste nervne veze. Dok jedna grupa psihologa problemu Internet zavisnosti prilazi kao pravoj bolesti, druga tvrdi da je u najgorem slučaju reč samo o lošoj navici. Postoje li pojedinci koji provode previše vremena za računarom? Naravno, ali ima i onih koji „ne mogu“ bez knjige ili TV. Da li su i oni zavisnici? Šta je sa onima koji svoje radno i poslovne vreme provode uz Internet, poput administratora, novinara, istraživača ...
Američki terapeut Hilari Keš, koji skoro deset godina proučava pitanje „Internet zavisnosti“, tvrdi da za postavljanje dijagnoze nije važno koliko vreme neko provodi na Internetu, već da li je ta navika stvorila probleme kao što su socijalna izolacija, potištenost, bračne nesuglasice, gubitak posla ili zapostavljanje školskih aktivnosti. Da bi se zavisnost potpuno ispoljila, vezanost za internet morala bi da bude destruktivna po privatni život i lične odnose, a odvojenost od računara morala bi da dovede do neugodnih simptoma, kao što su nesanica, drhtavica ili znojenje, a i sve bi izraženija bila želja da se što više bude „onlajn". Npr. kompulzivni korisnik servisa za traženje ljubavnog partnera provodiće dosta vremena uz internet, ali u trenutku kada željenog partnera stvarno pronađe, prestaće sa tim.
Jedna stvar mora biti jasna. Nije tehnologija, internet u ovom slučaju, faktor koji stvara zavisnost, već to radi određen model ponašanja, a poremećaji ovog tipa leče se kognitivno - biheviorističkim tehnikama u klasičnoj psihoterapiji. Tako, internet ne predstavlja, sam po sebi, osnovu za razvoj zavisnosti, već je njegova „krivica" u tome sto omogućuje razvijanje i upražnjavanje oblika socijalne interakcije koja neke ljude privlači u meri većoj od poželjne. Zapravo radi se o dilemi - stvara li Internet zavisnike ili zavisnici koriste Internet? Internet zavisnost zapravo nema sličnosti sa poremećajima koji se javljaju kao posledica zloupotrebe opojnih sredstava ili alkohola. U ovoj „zavisnosti" ne postoji apstinencijalna kriza, već samo određena nelagoda ako se ne može ponoviti uobičajeno ponašanje korišćenja nekog Internet servisa. Statistika pokazuje da u stvari ljudi koji se žale na zavisnost od interneta češće od ostalih korisnika mreže pate od depresije ili anksioznosti. Ostaje nejasno ali i neistraženo da li „internet zavisnost“ uzrokuje ove poremećaje r***oloženja ili je situacija obrnuta.
izvor: www.b92.net
|
