OGOVARANJE, SPLETKARENJE, OPANJKAVANJE, TRAČERISANJE

Jedna od najgorih osobina koju čovek može posedovati je ogovaranje kao i  jedna od najvećih štetnosti koju jezik može prouzrokovati.

Stručnjaci kažu da su ogovaranju najsklonije nesigurne osobe koje tako kompenzuju ono što same nemaju ili bi želele da imaju.

Uzroci ogovaranja su mnogi, a najčešći razlog je ljutnja, samoodbrana (u pokušaju da se lični ružan čin, odn. krivica  zamaskira pričom o osobi koja nije prisutna pri čemu se izvrću činjenice i barata sa poluistinama), samosažaljenje i samohvalisanje ( da bi se o dotičnoj osobi stekao utisak kakav ona želi iznoseći lični problem, da bi se učesnici prodobili bez informacije od druge strane, kao i samohvalisanje u cilju podizanja utiska ličnih vrednosti na račun osobe koja se ogovara), prazan život (ne kaže se džabe "Besposlen pop i jariće krsti"),zatim zavist koja bi mogla da bude na prvom mestu itd. Nekada to mogu da budu sasvim bezazleni razgovori koji uz šoljicu kafe mnoge  znaju da zabave pričom o tuđem životu, zaboravljajući da "žrtve" ogovaranja možemo biti svi. Psiholozi nas uveravaju da zbog trača ne treba gubiti glavu i padati u vatru, ali i da obično rekla-kazala treba razlikovati od zlonamernog spletkarenja.

Ogovaranje često može da liči na neku društvenu igru, da bude "lepak", koji članove jedne zajednice drži na okupu. Psiholozi, sociolozi i antropolozi se slažu: "zabadanje nosa" u tuđ život, je karakteristično za sve, kako za pripadnike primitivnih zajednica, tako i za stanovnike razvijenih zemalja. U malim izolovanim zajednicama, rekla- kazala je i danas jedna forma kontrole, glavno sredstvo za prenošenje informacija. Ogovaranje nije ništa drugo do želja da se omalovaži i ponizi drugi, da se obesnaži njegova čast, devalvira njegov ugled, te da se ismeje pred drugima, dok je on odsutan u cilju omalovažavnja te osobe ili pokušaja eliminacije kao protivnika . Iako često ne iznosi istinite podatke o osobi koja je predmet ogovaranja, trač može da pruži mnogo informacija o životnoj viziji, moralnim stavovima i pogledima onog ko ga je stvorio i plasirao. Profesor Benvenuto zato kaže:

- Ogovaranje predstavlja i jasnu ekspresiju društvene hijerarhije. Na primer: obično kućna pomoćnica ogovara svoju gazdaricu, vrlo retko je suprotno. A upravo u meri, u kojoj neko može da pomisli da će ga trač i ogovaranje približiti i intimizirati sa određenom osobom ili društvenim slojem, u stvari će ga udaljiti. Jer, ogovaranje u suštini retko ko voli.

Iz nezadovoljstva sopstvenim, ljudi počinju da se bave tuđim životom. Na taj način žele da ispune prazninu, "ubiju" dosadu i skrenu pažnju sa svojih na tuđe probleme, propuste, greške. Iako se ogovaranje obično pripisuje ženskom polu, stručnjaci jednoglasno tvrde da žene nisu veće tračare, kao i da su osobe sklone ogovaranju i tračarenju u stvari introvertne, nedruštvene i anksiozne ličnosti često sa savim realnim razlozima za svoje psihičke poremećaje.

Javne, ali i sve druge ličnosti se s pravom trude i teže da svoj privatni život zadrže za sebe, daleko od radoznalih očiju i ušiju. Ali, ukoliko ste se našli na "meti" osobe koja nadugo i naširoko raspreda priče o vama, vašem životu i pošto-poto želi sve da zna i ogovranjem zloupotrebi, izvrćući činjenice, najefikasniji lek i odbrana je - ravnodušnost. Naravno, između običnog rekla-kazala i zlonamernog spletkarenja i opanjkavanja, postoji velika i suštinska razlika. Zato, na bla, bla, bla, ipak treba biti oprezan, pravilno proceniti situaciju i adekvatno reagovati.

(Iz tekstova R.Petrović,Gazali,S.Kurdic,Sipovac)