Čuje se jeka zvona
Budi noć
Novo svitanje
U rumenilu obzorja
usne u grču
čeznu.
Praznina ispunjena
rečima.
Ispisuju ih vetrovi
po nebu.
Grč se u osmeh pretvara.
U oku cvetić suze.
Odraz slova u kapi.
Zvon radosti.
"Palcem prelazim po bradi,
sanjivo trljajući nabore prošle noći.
Medju čekinjama nestaju kao turpijom
ostrugani dogadjaji i misli prethodnog dana.
Napolju je mrak, na ekranu svetlo.
Zeljom privučen sedam i pišem reči koja naviru,
boreći se da se sasvim ne probudim
i sačuvam zrno sna u sebi.
Znam da će se posle samo telo opružiti,
oči će biti sklopljne, a misli će leteti ka tebi.
Dok misli lete, čovek ne moze da zaspi.
Srećom, prethodni dan je prošao.
Bio je težak i mučan, nekako pritisnut svim sivim
oblacima koji su nosili talog nemira i nespokoja.
Sada osećam mir.
Tišina je u sobi, napolju sve ćuti i drema.
Uzdahom svojim, teram brigu.
Možda spavaš.
Šaljem svoj prvi jutarnji osmeh u osvit dana,
da ti kucne o prozor i uleti u misli,
čim san podje na spavanje ovog jutra.
Tek da znas."
(Anonimno pismo sa jednog foruma)
Objavio
Lady u 08:00 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar