13/2/2007
KAD VEČE MILUJE
 
Tiho zimsko veče.
Ne škripi sneg
ne bele se krovovi.
Mirisi pupljenja
ulaze kroz otvorene prozore.
Ležim zagrljena
toplinom proletenjeg povetarca.
Nedrima noći prineta
večernjim sjajem.
Zima miriši na cveće,
u košnici zri saće.
Blagošću
mekih dlanova
veče mi lice miluje.
Šapat nežnosti
tople zimske noći.
Objavio Lady u 08:44 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (25) | Pošalji komentar