U prijatnom ćaskanju sa bratom i snajom koji su doputovali i ostalim ovdašnjim članovima familije provodili smo prijatno veče i pijuckali
i grickali šta kome odgovara. Ja sam se greškom opredelila za čaj
od kamilice koga sam primila u ruke, poluzavaljena u fotelji, ne
vodeći računa o klizavosti tanjirića na kome je bila šolja. Da sada biram
opredelila bih se za hladan špricer. I naravno da mi je šolja skliznula a
kipući sadršaj se prosuo po stomaku i ispekao me. Ne kaže se džabe
kad se neko dere da "vrišti ko oparen". Vrištala sa sve dok mi nisu
stavili kesu sa ledom koji je malo uminuo bol. Rečeno mi je da stavim kantarion ali pošto ga nemam stavljam Šaljićev melem i lagano
prolazi ali nije ni blizu romatično kakva je ova slika Mary Cassatt,
The Cup of Tea.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar