Dan je siv i nekako mučan. Kiša pada od sinoć.Svugde je mokro i hladno.
Čekaju 15-ti da počnu sa grejanjem. Ako 15-og bude 30 stepeni oni
će grejati a to što je već danima hladno to nije važno jer "nije pao datum".
Ipak to me je manje uznemirilo od montažne tezge, na ulici, pokrivene
pocepanim najlonima sa kojih se u slapovima sliva voda na glavu svakog
ko priđe da pogleda šta je izloženo. Iz daleka se vidi "propagnadni materijal"
-cena na papirima A4 formata na kojima piše 100 dinara. Prilazim i vidim
gomile knjiga. Svaka knjiga 100 dinara. Stojim i puštam da mi se voda sliva
niz lice. Nekako mi se učinilo pristojnim da odam poštu ljudima čije su se
knjige našle na tezgi. Za 100 dinara.Sa čim to da uporedim? Neću da upoređujem.
Neuporedivo je.Sramotno. Tu su mnoga imena slavnih srpskih pisca, zatim,od
dečjih knjiga do devojačkih romana, od dela Svetog Save do dela nobelovca
Ive Andrića, od naučne fantastike do Hesea, od onih knjiga sa savetima kako
brzo uspeti u poslu, ljubavi i životu do veštine u govorništvu, od raznih kuvara
do knjiga alternativne medicine itd.Čak i naslove na koje se inače nerviram kada
ih vidim sam sažaljivo pogledala. Nema smisla. Da ne govorim da su "Znakovi
pored puta" 100 dinara, "Stepski vuk" 100 dinara....duša na prodaju 100 dinara.
Sve vredno je obezvređeno.
Kiša i dalje lije.
Objavio
Lady u 23:40 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (31) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (31) | Pošalji komentar