16/9/2006
VETAR

Vetar mi je šumeći  krošnjama doneo u san

zvuk blago uzburkanog mora.

Onog koji ljulja u čamcu, umiruje i uspavljuje.

Onog koji svojom blagošću zavodi i zavarava.

Onog na kom kada se pružite

sunce ne peče nego miluje.

Onom koji se nežno zavlači u kosu

i mrsi uvojke poput prstiju punih ljubavi.

Ti momenti se ne mogu vremenski odrediti.

Ne znamo da li je prošao minut ili je prošla večnost.

Ili je vreme prestalo da postoji

i ostavilo samo trag u kosi, zamršenoj ljubavlju.

Kada se prenemo iz takvog polusna,

sve se  pred očima leluja i stvara sliku sveta

predstavljenog razigranom kičicom

vešte ruke nadahnutog slikara.

Tada se čovek na tren upita da li živi život ili živi san.

 

 

Objavio Lady u 10:13 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar