Putujem.
Polazim ujutro na more.
Čeka me plavetnilo.
Ono koje se spaja na liniji horizonta.
Ono koje se preliva kao toplina opraštanja pred put.
Ono koje se posle na toj liniji vidi kao ples talasa.
A pogled ide gore, iznad oblaka, u prostore beskrajnih
daljina. Obožavam taj pogled. Pogled koji kao zrak sunca
dopire do zvezda. Tamo gore, čovek se oseća božanski,
okružen lepotom i slobodom .Ceo svod je plave boje
koja se skluplja u zenice i fokusira život u jednu
jedinu tačku.
Objavio
Lady u 17:15 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar