11/8/2006
PREDVEČE

Daleko od vode,

sa dahom tek uzorane zemlje

mešaju se  mirisi nabujale trave,

mladog kukuruza,

po kog zalutalog suncokreta

i šarenog poljskog cveća.

Sunce na zalasku

probija se zlatnim nitima

stvarajući prizor neverovatnih boja.

Na nebu,

dve crvene pukotine

kao ruke pružene u zagrljaj.

Kao znak u beskraj,

kao pruga u spokoj.

Na takvom mestu

tišina dobija boju voljenog glasa,

dodir, toplinu letnje večeri,

pogled, dubinu nade pred večnošću.

Objavio Lady u 15:53 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar