Kao i svakog jutra, do tada, izašla sam
na obalu omađijana mirisom mora,
šljapkala po plićaku i divila se dekoru koga
su sa druge strane pravili borovi, olijanderi,
dudovi, jele, palme, narovi, agave i razno cveće.
Narovi su se rasprsli u cvetove, olijanderi u cvetne
tunele, dok su ptice uzletale tragajući za suncem
na obzorju. Leto je već davno stiglo i ja sam
pustila da me nosi lepotom koja se sama
nudila. Sem jutranje šetnje samo sam jedan posao
redovno obavljala. Bosonoga penjala sam se na
dudove i brala najnežnije lišće mojim svilenim bubama,
tkaljama ljubavi, koje sam negovala i čuvala u
njihovom skrovištu. Gore na dudu osećala sam
kako se ljubav kroz korenje zemljom širi,
kako slast plodova lepi usne, a raskošno lišće
šapuće tajnu jedne nevidljive ljubavi.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (16) | Pošalji komentar