8/6/2006
TI SI LUD 
 
Odlaže pero, savija list, stavlja ga u kovertu. Ustaje, 
uzima iz svog punog kovčega jednu škrinjicu od mahagonija,
 podiže poklopac, lagano spušta pismo unutra, otvoreno
 i bez adrese. U škrinjici se nalazi jos stotinjak istovetnih koverti 
otvorenih i bez adrese.On misli da će negde, u nekom kutku ovoga 
sveta, jednog dana sresti ženu koja je, odvajkada, njegova žena.
Povremeno se rastuži sto se sudbina uzjogunila i sto ga tako 
uporno i neuljudno pusta da čeka, ali je vremenom naučio da to 
prihvati sa puno vedrine. Bezmalo svakog dana, već godinama,
 hvata se pera i piše joj. Nema imena i nema adresa koje bi 
stavio nakoverte: ali ima čitav jedan život da ispriča.
A kome drugom ako ne njoj? A kad se budu sreli, on misli 
da će biti lepo da joj u krilo polozi škrinjicu od mahagonija
 punu pisama i kaže:
-Čekao sam te.
 Ona će otvoriti škrinjicu i bez žurbe će, kada to bude želela,
 pročitati pisma jedno po jedno i, prateći kilometarsku nit
 plavog mastila primiće sve godine - dane, trenutke - koje 
 joj je taj čovek, jos pre no što je upoznao, već bio podario.
 Ili će, možda, još jednostavnije, prevrnuti škrinjicu i, 
 začudjena tom nesvakidašhnjom vejavicom od pisama,
 nasmejati se i reći tom čoveku.
- Ti si lud.
 I zauvek ga voleti.
 
Objavio Lady u 17:00 | kategorija: sa neta
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar