Da mogu
hodala bih tim ulicama
upijala boje kuća
odraze duša u njima.
Da mogu
disala bih to cveće
što sa prozora širi svoje mirise
nastale toplinom dlanova
koji ih neguju.
Da mogu
igrala bih na trgovima
oslobođena misli tamnog
vilajeta.
Da mogu
pevala bih
veselju u čast
Da mogu
delila bih osmehe
sa hiljadama osmeha
koji tamo
poput ptica
slobodno lete ulicama.
Da mogu
radost bih pustila
da istrči iz mene
zagrli
svako tužno lice
upije
svaku nežnu suzu
i pođe samnom
gde boje i mirisi
osmehom određuju svet.
Objavio
Lady u 11:27 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (20) | Pošalji komentar