kad smo bili deca
potrbuške
ležeći na travi
često smo pričali
o tome
kako bismo
želeli da umremo
i svi bismo se
uvek složili u
istoj
stvari:
svi smo
želeli da umremo
jebući
(bez obzira što
niko od nas
nije do tad
jebao nešto)
a sada
kad
teško da smo više
deca
više mislimo
o tome kako da
ne umremo
i
bez obzira
što smo
spremni
mnogi od
nas
više bi
voleli
da to učine
sami
ispod
čaršava
sada
kad su
mnogi od
nas
sjebali
svoje živote.
Bukovski
Objavio
Lady u 15:30 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar