Ne znam da li tišinom ili svojim dlanovima, ali
osećala sam da dodirujem treptaje zvezda koje
su mi blagonaklono pokazivale put. Stidljivo
svetlucanje raskošnog neba ponudilo je mislima
stazu beskraja. Zastala sam i osetila mešanje
osećanja i daljine koja je pogled vodila do
srebrno- zlatnog veza sjajnih zvezda. Iz skrivenih
hodnika dubine moje duše, do neba se razneo
krik sakupljenih bolova i kao niti očaja našao
skrovište u svakoj svetlećoj lepotici na svodu.
U tom momentu olakšanje je osmehom ozarilo
moje lice. Osetila sam se kao marioneta vodjena,
upravljana zvezdama i sa nekom novom nadom
krenula trepravom noći, u susret vedrom danu.
Povedena, još dugo sam gledala pozorište svojih
misli, sve dok nisam osetila na pruženom prstu,
put neba, nežni dodir. Dodir ljubavi, skrivene
za mene.
Objavio
Lady u 17:22 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar