Miro,selo
Pogled sa devetog sprata, bez ikakve prepreke u daljini,
dopušta uz malo mašte da prolećno jutro obojite bojama
koje vam prelamanje svetlosti kroz trepavice omogućava,
ili da u beskrajnom plavetnilu neba dočarate sebi koloritnu
sliku poput ovog Miroov sela. To je već kasno proleće koje
ja puno više volim od promenjljivog početka.
Vreme kada više nema toliko kolebanja kao ovih dana.
Vreme koje je samo po sebi zagrljaj. Široko raširene
ruke prirode. I uz toplu kaficu, ovde medju pticama,
prepuštam se osećanjima radosti i tuge koja se komešaju
mislima....prekida me zvonjava telefona.
- Idemo negde da se zabavimo po ovom suncu?- pita.
- Idemo - odgovaram, lica razvučenog u osmeh.
Objavio
Lady u 10:17 | kategorija: slike
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (8) | Pošalji komentar