Skvo je odjednom sagledala trenutak mraka u kome slepi
ljudi stalno žive, opisavši to u svom postu. A moja prva
asocijacija na to njeno pominjanje crnog je bilo belo,
sve i samo belo. Kada sam jutros otvorila oči zablesnula
me belina i čistoća, tokom noći napadalog snega.
Neverovatna lepota, još jednom se pred već dugo
iščekivano proleće rasprostrla pred našim očima,
kao da hoće da kaže da ni nju sa svim prolećnim
šarenilom koje nas čeka ne zaboravimo.I zaista je lepo
i čarobno belo sa odsjajima kristala svih boja koje
se prlivaju pod stidljivim zracima sunca.Izmamila
me ta lepota na put...
I ne isčekujem posebno proleće jer znam da će sigurno
doći, sa svim svojim čarolijama. I ne požurujem ga mislima
da cvećem oplete vesele glave. Uživam u onom što priroda
sada nudi, kao što ću uživati u lepotama proleća, leta i
jeseni kada dodju i iznenade me nekom
od još neotkrivenih krasota tog perioda.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar