26/2/2006
NIŠTA SE NE DEŠAVA

 

  U sobi sam pred zatvorenim  šalukatrama. 

  Ruke opuštene niz telo. Glava visoko podignuta,  

  pogled ukočen. Čuju se fijuci vetra. Isčekujem

  da se krila drvenog zabrana rašire ali ništa se

  ne dešava. Samo škripa zarđalih šarki.

  Čekam u želji  da svetlost  uđe, a moja nada

  vođena tim zrakom pronađe put.

  Ni vetar ni volja nisu dovoljno jaki. 

  Vetar da raširi šalukatre, volja da podigne ruke.
 
Objavio Lady u 17:40 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar