Čuješ li sat
kako udara
po radostima naših sećanja
po ranama našeg vremena
Zaglušuje bol
prolaska
Stavljam ruke na uši
da ne čujem
zatvaram oči
da ne vidim
da odlazi
Vreme
Privijaš me na grudi
Toplinom svojom
smiruješ
i ja ne čujem više sat
Samo osećam
umirujući šapat
tvog srca
kako mi govori
-srećo moja.
Objavio
Lady u 15:11 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar