znaš
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo šta
bilo je kao
nešto
što možemo da
podignemo
držimo
gledamo
i onda se smejemo
zbog toga
bili smo na
Mesecu
bili smo u
jebenom Mesecu
imali smo ga
bili smo u vtru
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog
mesta
bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko
primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i
moj
pamtim kad su
tvoje oči
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako nečujno
ljuljaju.
Bukovski
Objavio
Lady u 22:05 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (17) | Pošalji komentar