4/4/2008 - Medjuprostor

Osecam... tu je negde.... mogu samo da naslutim..... ali sam sigurna da postoji to mesto gde mogu da budem potpuno sama sa svojim Ja, a opet u velikom i zanimljivom drustvu. Mesto gde mogu da besnim bez granica, a da niko nece da me cudno gleda jer takvo ponasanje nije za javna mesta. Mesto gde mogu da slobodno placem, da se ne uzdrzavam, jer iako mislim da su suze slabost i gubljenje vremena, pozelim ponekad da na taj nacin oslobodim sve te otrovne kapljice koje me melanholicnim danima peckaju i peckaju. Neko tajno skroviste, samo moje, nestvarna realnost, iluzionisticka perfekcija, moj licni i personalni kutak gde ce sve moje patnje, zelje, tajne, nadanja i ideje moci da bezbedno ateriraju i nastane se na tom tlu. Medjuprostor, ni tu ni ovamo. Cardak ni na nebu ni na zemlji. Izmedju dva okeana ljubavi i nade. Hm, da... to je mesto za mene.....

*****

Oprostice dragi blogeri ovakav izliv mastanja, haoticnosti i neke neobjasnjive ceznje, pretpostavljam da je sve ovo samo prolazna prolecna depresija. Zaista sam postala cudna sama sebi. Moram da se zaljubim, pod hitno, u nesto zivo, za promenu. Ali ne ide, pa ne ide. Ovih dana samo cujem daleke zvuke klavira kroz maslinasto sivilo. 

*****

Cudno je kako se nekako sve smraci pred provalu oblaka. Gotovo da mozete da dotaknete napetost u vazduhu i cudan ali sladak miris sveze pokosene trave. Prolece je... A meni je ova pesma vec tri dana u glavi....