8/3/2008 - Politika, mini suknja, i lancani sudari....

Ponovo skitam. Bezobrazno me se ne tice sta drugi misle o tome i bas je divno sto kisa nije uspela sve da (ponovo) upropasti. Sama u glavi sastavljam jednacinu za dobar provod a onda je sprovodim u delo. Osmi mart, drugarica, ja, mini suknja, dobar kafic i malo cokoladnog likera sasvim solidno obavljaju posao. Ah, da ne zaboravimo dobar stari, vampirsko crveni lak za nokte koji je prosto magnet za poglede. Lepo mi stoji crveno, izgledam bas dobro u tome,  a veceras sam upravo takav efekat da postignem.

Jedino sto me je nerviralo bili su ti dosadni prodavci cveca koji su jos od jutros stajali za svojim tezgama i neumorno i monotono ponavljali: ,,cvece, cvece, kupite divno cvece..." Sto je jos gore, neka zena je mojoj drugarici prilicno drsko rekla (citaj: naredila) da kupi jedan bezvezni buket, a kada je ova to odbila bila je zasuta paljbom grubih reci i nepristojnih uvreda. J**es karanfile i njihove prodavce, nismo izasle da kupujemo, vec da se zezamo! Toliko o postovanju mladih dama. Ej, zemljo moja, propala.....

Nisam nameravala da se dugo zadrzavam u ,,skitnji", imala sam obaveze, pa sam negde oko osam vec bila na pola puta do kuce. Bilo mi je dosadno, drugarica je otisla kolima, a ja sam htela da predjem ulicu, a za inat, nigde pesackog prelaza! Pogledam levo, pogledam desno, nema vozila, hajde preko, na neobeleznom mestu. Cini mi se da sam dosla negde na sredinu ulice, kada sam cula skripu guma sa leve strane kao nepogresivi znak naglog kocenja. Boze moj! Automobil je stao nekoliko centimetara ispred mene, za dlaku me promasivsi, a ja sam ostatak ulice pretrcala. Ludaca sam, znam, svaka dobro vaspitana devojka prelazi ulicu na pesackom prelazu, ali ja jednostavno obozavam da krsim pravila. Pa zato postoje, zar ne? Mislim da je moja mini suknja kriva za sve, opasno mi je podigla samopouzdanje, do granice neobazrivosti, pa je definitivno necu obuci sledeci put kada izadjem negde...

Udjem u kucu, kada cujem neke cudne zvuke koje moj precizno nastimovan sluh nije registrovao. Osluskujem nekoliko sekundi pa onda shvatim. Politika, uhhh. Na vrhovima prstiju se okrecem i izlazim kroz ista vrata kroz koja sam pre minut usla. Vraticu se kada mi bude zatrebalo ispiranje mozga, sto ce reci, sigurno ne u sledecih sat vremena. Pa ni po cenu lancanih sudara.....