3/3/2008 - Trenutak

Da li i vi vidjate stalno neke note oko vase glave u zadnje vreme, ili se to samo meni desava? Postala sam kompulzivna, opsednuta i nacisto sam izgubila glavu jureci za novim idejama za muziku i tekstove da sam sama sebi dosadila. Ni gram odmora. Tek tako me uhvati kreativno ludilo, plesemo valcer zajedno, slusamo najbolju klasicnu muziku, vristimo i smejemo se u glas, dok sve ne prodje. A na kraju sta ostane? Poluzguzvani parcici papira, na kojima su mojim groznicavim rukopisom ispisane reci i note, razbacane bez ikakvog smisla, bez pauza i bez violinskog kljuca. Naravno, uvek su zavedeni u mozdanu arhivu pod ,,izgubljeni", a zapravo i ne stizem da ih nadjem. Tu su cisto reda radi.

Dok pokusavam da zamislim virtuelnu kanticu za papire koju bih nahranila novom porcijom besmislenog teksta, jer je ona koju imam vec odavno prepuna, trudim se da procitam neke ideje koje sam prosle veceri zapisala na korici od stare sveske, i da rastumacim ,,nogopis" kojim se inace sluzim kada imam previse toga da napisem, a premalo vremena. Tada mi se cini da ce se sve ideje naglo rasprsiti, kao jato divljih golubova, ako ih momentalno ne ovekovecim, i zato za kaliografiju i slicne rucno-kreativne zanimacije nema mesta.

Duboki uzdah. Naravno, po Marfijevom zakonu, nista vam nece poci od ruke kada ocajnicki zelite da tako bude. Ne uspevam da budem zenski Shampolion i nadjem rozetu da rastumacim sopstvene hijeroglife, vec svesku bacam u drugu stranu i pocinjem da pisem sve od pocetka. Sutra idem u Beograd. Iz oba razloga, i poslovnog i privatnog. Poslovni je uzrok sto i dalje ,,visim" za radnim stolom i vezbam desnu ruku koja se samo po inerciji seca pisanja, zbog tog silnog kuckanja na kompu. Privatni me prilicno relaksira kada pomislim na njega. Sutra ce Chris Rea odrzati koncert u Beogradskoj Areni i kao postovalac dobre rock, blues i pop muzike, bicu tamo. Tako sam sebe castila za sutrasnji rodjendan. Nema lepseg poklona od muzike!  

Evo ima vec dva sata kako neumorno radim, a jos ne privodim kraju. Uzas za zivce, posebno kada ste u skripcu sa vremenom. Ironicno je sto nam se uvek radi nesto bas kada to ne smemo ili ne mozemo. Eto sada bih ja najradije zaspala, nema veze da li sam u sred posla ili sam potpuno bezbrizna. S-P-A-V-A-L-A. Zar je taj jedan mali osmosatni trenutak previse? Oh, tesko je biti umetnik. I zaboraviti sta znaci carobna rec ,,odmor".