21/3/2008 - Drzavno ludilo....

Juce sam bila do kasno na jednom mestu, i nakon toga sam se setila da moram hitno da kupim neke namirnice, ukljucujuci i novu zalihu soka i gumenih bombona, ciji sam inace veliki zavisnik. Kako redovno azuriram bazu podataka i cena u glavi da nikada ne bih ponela previse novca i potrosila ga suludo, imala sam pri sebi tacnu kolicinu novca za sve artikle. Prvo sam se iznervirala kada sam shvatila da cu tesko u 11 uvece da naidjem na otvorenu prodavnicu, jer u tipicnoj provinciji u kojoj nazalost zivim, se ne radi posle 9, najkasnije 10 uvece. Medjutim sreca je bila tada na mojoj strani i slucajno sam naletela na jedan dragstor koji radi do 11. Bukvalno sam cvilila prodavacici na uho da me pusti da udjem unutra i obavim kupovinu. Mehanicki sam pokupila sa polica sve sto mi je trebalo i krenula na kasu. Kad ono - iznenadjenje! Kasa je pokvarena! Prodavacica mi se tada pozalila da je ta kasa vec dugo pokvarena, radi samo kada njoj padne na pamet, i eto, sefofi bi je dali na popravku, ali ne mogu, preskupo je, a da kupe novu opet im se ne isplati. Skupo, skupo, nema se.

Krene ona tako da manuelno izracuna moj racun. Ja cekam, pocukujem u mestu, kasnim kuci, nervozna sam, gladna, umorna, a zena ne moze da sabere nekoliko brojeva. Koje skole prodavacice danas zavrsavaju kada neke ne umeju da vrse osnovne racunske radnje?

,,Dajte molim vas, ja cu", nudim joj ja svoje matematicke sposobnosti.

,,Neka, neka, evo, to je.....hm.... 659 dinara"

 659 dinara? Je li ova zena poludela? Mora da nije dobro izracunala. Pa, tacno sam isplanirala sve da mi stane u ,,budzet". Sta se to desava?

,,Evo izracunacu i ja", kazem ljubazno.

Racunam jednom, racunam dvaput, ista cifra. 659. Odem do polica, pogledam.... a znaci to je problem! Poskupelo je. Mirisem inflaciju vec odavno. Vratim se na kasu.

,,Ja nemam trenutno toliko kod sebe. Mogu li da se zaduzim?", pitam i sa neverovatnim zgrazavanjem izgovaram rec ,,zaduzim". Kao da su me naterali da progutam riblje ulje.

,,Mislim da ne mozes lutko. Sefofi su jako ljuti jer se prosli put neka musterija prilicno zaduzila i nije vratila novac. Ne znam da li znas da su pokusali i da provale u prodavnicu. Moramo da budemo strogi. Vrati neki od artikala." naredi mi ona.

Sa zaljenjem sam vratila nesto sto se za mali iznos nije uklapalo u racun i platila ostatak. I sada se ja pitam, na sta to lici? Prvo sto ljudi nemaju novac da poprave najobicniju fiskalnu kasu, drugo sto nemaju obezbedjenje oko prodavnice da spreci eventualnu provalu, trece sto musterije nemaju dovoljno da plate! Manji gradovi inace, su poslednja stvar na spisku drzavnih tajkuna koji se hvale na sve strane kako pomazu ljudima, obicnim ,,smrtnicima". Cene vrtoglavo idu nagore, plate tapkaju u mestu, a ringespil malera i losih predvidjanja se konstantno okrece. Inace, ma koliko me pametnom zvali drugi, ja tek sada shvatam neke stvari. Prosto se divim vestom ,,zamazivanju" ociju gradjana, koju predano nadgledaju visoki funkcioneri. Naravno, samo dok ne prodju izbori. Posle svako na svoju stranu, a drzavljani.... ma koji drzavljani, bitno je da se neke velike zadnjice bezbedno ususkaju u kozne fotelje, a oni neka se kao lesinari grabe svako za sebe! Eh, drzavo, drzavo....