4/2/2008 - Kad te nema....

Danas mrzim sunce. Prizeljkujem kisu koja bi sprala sve tvoje tragove i opravdala jednu kristalnu suzu koja je kliznula niz dobro poznati put, do mojih vrelih usana. Danas pece grlo, naviru sva secanja, vetar besno huci i zvizdi kroz grad, borim se sa unutrasnjim demonima i odbijam da izgovorim tvoje ime, kao da je ono neka otrovna supstanca koja ce me unistiti istog trenutka kada je progutam. A dobro znam, u dubini duse, da sam vec otrovana. Odavno otrovana tobom.

Danas bih se smesila, ali misici usana su zaboravili taj dragi pokret, i jedino sto uspevam jeste da malo razvucem usne i blago otkrijem gornji red belih zuba, pre nego sto taj izraz zameni neko sasvim drugo lice, i ja postajem stranac. Obavijena velom misterije i skrivene ceznje, gusim patnju u sebi, suzbijam je, borim se, ali gubim ovu bitku, prvu koju sam izgubila, i najvazniju. Ti si je dobio, osvojio delic moje slabosti i parce mog srca. Ko sada moze da kaze da upornost ne pobedjuje? Zato ti sada necu tako lako dozvoliti da odes, sada kada mi vise nije svejedno.

Pa zar ne vidis, da me posle tebe boli svaka ova rec? A tebe i dalje nema.....