16/8/2007 - Srbijo,najlepsa bajko,Srbijo....
Ok,evo i mene nakon dvonedeljnog lencarenja negde u Vojvodini, povremenog bazanja do najblizeg kioska da kupim novine i tabloide i neprekidnog caskanja sa rodjacima koji su me tamo i ugostili.
Elem, shvatila sam nesto...  Kakva Grcka,kakva Turska, kakvi bakraci! Ovog leta mi uopste nije trebalo more da bih se osecala srecnom. Nije mi bilo vazno ni da li cu plivati u velikom bazenu, u srednjem, ili samo brckati noge u onom najmanjem,zaista. Zapravo, bio mi je dovoljan samo jedan lep zracak ovog naseg srpskog sunca, da se osecam divno,prijatno i nekako na ,,svom terenu". Umesto prizora plavih,penusavih valova sa prozora vile u nekom primorskom mestu, ja sam opcinjeno zurila u zelenilo i bogatstvo prirode koje me je okruzivalo i nimalo nisam zavidela onima koji su u mojoj masti vec leskarili na belom pesku. ( i sigurno se smrtno dosadjivali kada bi se uporedili sa mnom.)
Tamo negde u prirodi je sam nasla svoj mir, koji bih volela da mogu da podelim sa svima koji to zele. Sanjarila sam otvorenih ociju,misli su mi slobodno lutale,ko zna, mozda upravo tim nepregledim ravnicama ili krsevitim planinama,ali je najlepsi bio jedan mali, magican osecaj da je sve to nase. Moje. Tvoje. Made in Serbia.
|
