4/10/2007 - Kategorije blogera

Blogeri su jako cudna vrsta ljudi. Ja ih delim u tri kategorije: stalan, povremen i samo navratim tip. Iskreno, moja malenkost spada u sva tri tipa, jer se desava da potpuno zaboravim na moju novu, blog personu, a neki put jednostavno moraju da me odvlace sa kompa.

Elem, ako se zagledamo bolje u tu crvenu stranicu pred sobom, sta se prvo uoci?

Blogoye? Neeeee....

Shoutbox? Neeeee......

Blog opcije? Ma neeeee.......

Mogu da se kladim da barem 80% posetilaca bloga se prvo zagleda u Blog vesti, pa onda u one odlomke najnovijih postova levo. A tu takodje bitnu ulogu igraju i nadimci. Koliko ih samo ima! Svaki od njih opisuje nesto o osobi koja se tajanstveno krije iza njih,bezbojan lik, prozirna senka, a samo ona zapravo zna ko je u stvari. Ili ne zna... Tu ni My Profile ne pomaze puno.  Blogeri nalaze razne nacine da prikriju ili promene svoj identitet, tako da niko ne moze biti siguran da li je sve ono sto pise u Profile-u istina ili opsena. Neki blogeri, zeljni popularnosti, cine sve da bi privukli komentatore, ostavljaju postove prepune raznih filozofija i slicnoga, ali ne uspe svako na tom putu trnja i kamenja. Popularnost je, narocito medju blogerima, prolazna, jer svakog dana otprilike se uloguje neki sasvim nov bloger, koji ce mozda svojim zanimljivim postovima i razmisljanjima da privuce ostatak online pisaca. Zato je moj savet svima da budu ono sto jesu, i da ne dozvole da pisu nesto, samo zato sto ostatak blogera pise bas to, ili izvesnim stilom.

Stalan tip blogera je bezbedno ususkan u sopstvenoj harmoniji reci, oni, naime, vec imaju izgradjen stil pisanja, a tudji blogovi i stilovi im samo sluze za usavrsavanje sopstvenog.

Povremeni tipovi su ti koji verovatno nemaju puno vremena da ,,vise" na blogu, pa dodju kad dodju, napisu nesto i......... zbrisu.

Samo navratiim tip je neko ko ,,samo navrati" da pogleda sta ima novo na blogu, retko vec poseduje svoj. Njima bih savetovala da pod hitno naprave svoj blog, jer ce samo tako osetiti srecu kada neko, na primer, ostavi komentar na njihovom blogu, ili kada vidi da ima puno blog prijatelja.

I za kraj ovog posta jos samo : UZIVAJTE U BLOGOVANJU!!!

4/10/2007 - Slatke muke...

Nerviram se. Besnim. Zapenusam. Zacrvenim se. Gledam u ekran pred sobom i jezim se onoga sto vidim. Dodje mi da ga jednim pokretom sake posaljem u neki bolji svet, samo kada nije kostao toliko mnogo. U jednom trenutku se ipak odvracam od svojih destruktivnih namera, ustajem i tajanstveno okrecem jedan telefonski broj. Linija pisti, krci i na kraju se gasi. Moj bes raste  kao testo, spremno da se oblikuje i razvalja u slatke kolacice mojih muka. Krv mi penusa telom kao sampanjac....

Zasto????

Razlog je jednostavan i muci me vec duuuugo. I N T E R N E T !

Za razliku od vecine kolega blogera, ja sam na dial-up-u i to toliko sporom i losem da je nemoguce opisati. Na primer, imam izvesne prijatelje u Jagodini i Beogradu koji takodje koriste dial-up, ali kod njih je internet mnogo brzi neko kod mene. Meni je brzina (bolje reci sporost) ,,cak" 9,6 kb/s, a kada imam posebno srecan dan dostize ,,vratolomnu brzinu" od 12kb/s!

I zato nije tesko zakljuciti da takva ,,brzina" jednostavno ubija u meni zelju da koristim net, jer jednostavno ili me mrzi da cekam toliko dugo (inace sam veoma strpljiva osoba), ili veza neretko pukne, kao kada krhka casa padne sa stola jer je ionako bila opasno blizu ivice.

Naravno, informisala sam se ja o drugim mogucnostima konektovanja na net, i otprilike imam mogucnost izbora: ADSL ili SBB kablovski internet.  ADSL nudi zaista povoljne usluge, a njihova najniza brzina od 256kb/s je nesto sto mogu samo da sanjam, a vec da ne pricamo o vecim brzinama kao sto su 1,5mb/s! SBB je trenutno nesto najnovije, pa je jeftino dok kupci ne navale, ali sam zaista bila iznenadjena brzinama koje on nudi. Cak 5mb/s, a u zavisnosti od paketa, moze dostici brzinu i od 10mb/s! To je vec bilo izvan granica moje maste.

E sada ja lepo vas da pitam, kolege blogeri, ADSL ili SBB? Sta Vi preporucujete?