27/10/2007 - Na levoj nozi.....

          Probudila sam se sa nekim uzasnim osecajem praznine i iscrpljenosti, koji me nije napustao. Ustala sam, zbacila jorgan i krenula pravo prema prozoru, da bi me tamo docekala velicanstveno sumorna slika jesenjeg dana, kisa, blato, opalo lisce... Negde u meni je rasla nelagodnost pri pomisli da cu morati da izadjem i da se suocim sa tim. Ovih dana, da nema obaveza, jednostavno bih uskocila natrag u topli krevet. Uz uzdah sam otisla u trpezariju, da bih, reda radi nesto doruckovala, mada sam imala osecaj da ce mi svaki zalogaj zastati u grlu. Caj, marmelada i tost koji se pusio, nisu nimalo popravili moje raspolozenje, cak je bilo jos gore kada mi je tost ispao iz ruku, i u sekundi koja mi se cinila kao vecnost, pao na namazanu stranu. Gde sam to procitala da tostevi uvek padaju na namazanu stranu, posebno ako ste mrzovoljni, a uz to vam se i zuri? Nema veze. Nisam ionako mogla da doruckujem. Na brzaka sam iskopala nesto iz ormana i obukla se, a sveze oprana odeca se lepila nam moje telo, kao da nije dozvoljavala da je obucem i rastegnem. Sledeca stanica, ulica. Slusala sam melodicno dobovanje kisnih kapi po mom kisobranu, dok sam odmerenim koracima zaobilazila mnogobrojne barice i barustine koje su mi se isprecile na putu. Izgledalo je gotovo kao neki setni ples na mokrom asfaltu, dok sam ja bila glavna plesacica, izbegavajuci blato i bare. Najzad je misija uspela, i sa zadovoljstvom sam se nasla pred velikom zgradom Muzicke skole. Jos samo par koraka, i tu smo! Popela sam se na mali kameni stepenik koji je vodio do dvokrilnih vrata, ali sam tu i ostala posto nisam uspela da otvorim vrata. Znajuci da se ona ionako tesko otvaraju, sabrala sam svu svoju snagu i pokusala ponovo, ali i ovog puta bezuspesno. Prokleta vrata se nisu otvorila!!!

          Odustala sam, okrenula se, i zakoracila u nameri da se vratim kuci, posto mi je dan tako ,,divno" poceo. Sljis! Upss, izgleda da sam upala u baru! Leva nogavica mi je bila mokra i blatnjava sve do kolena, dok je druga samo malo bolje prosla. Naravno stopala su mi se u roku od dve sekunde ,,udavila" u mlazu blatnjave vode koja je siknula u moje cipele, i kvasila mi tanke carapice. E sada znam da treba da nosim cizme, a ne patike i cipelice! Kakvog li nacina da se to nauci! Naravno zivot ide dalje, pa sam i ja pocela da ga jurim. Nastavila sam put kuci.

         Presla sam mnoge ulice, prosla pored mnogo butika (usput sam zastala da odmerim jedan privlacan crveni dzemper sa rol-kragnom), i naposletku se nasla ne pesackom prelazu, poslednjem, pre ulice koja vodi do moje kuce. Reka automobila nikako da presusi. Nije se nasao ni jedan trenutak koji bih mogla da ugrabim i predjem na drugu stranu, a niko od vozaca nije bio doboljno kultivisan da stane i propusti me. Ruke su mi bile ledene, jutro je bilo hladno, a ipak sam stajala i cekala i cekala i cekala....... Boze, koliko li je samo automobila! Sta svi ti ljudi rade bas u ovoj minuti kada ja hocu da predjem obicnu ulicu?! Skoro celu vecnost sam provela na ,,zebri", a onda sam konacno docekala moment kada sam krenula. Medjutim (tu se uvek nadje neko ,,medjutim"), neki ludi vozac se namerio da bas tada prodje, ne postujuci pravila pesackog prelaza, i u naletu je prosao, opasno blizu mene,(naravno da sam se izmakla) ali sam zato bila pocascena besplatnim tusiranjem i nekoliko hektolitara ledene kisnice koji su me doslovce okupali. Naravno da sam bila besna; besna na sebe, besna na ludog vozaca, besna na sve ljude koji u ovom besnom danu nisu besni kao ja. Ma ni da su kola stala, i iz njih izasao Bred Pit, to me ne bi zaustavilo u mojim besnim namerama i mislima.

        I ne secam se kako sam stigla do kuce, valjda me je nesto odvuklo od mesta odakle sam mogla, komotno, da se teleportujem u bolnicu. Poslednjih par koraka sam pretrcala (naravno da sam se okliznula, jos pitate?), i upala u hodnik moje kuce, gde sam mogla na miru da se cedim, dok kroz par sekundi nisu dosli moji roditelji i zamalo me ugurali sa sve cipelama u ves masinu. Mora da sam ustala na levu nogu. Ma desava se svima, ali kakvi su vasi dozivljaji jutarnjeg malera? Ako se na vreme ocedim, mozda cak stignem i da vam napisem odgovor....