Нема ништа горе него кад ти загорчају јутро, па ни то им није довољно па крену и на касно поподне. У овој Тунгузији све је могуће. Више ни путари не раде ноћу, зором -већ јутром, тачније почињу радове од седам сати . Клизиште у Дубоком на путу од Обреновца ка Београду кренуло је у оштру борбу са људима. Не да се укротити. Пре неки дан свануо и оглас ,,Продајем кућу одмах усељиву-мало прешла“ и то све алудирајући на беду, муку и јад који је снашао људе на овом делу пута. Јадни људи, а јадни и ми путници. Кренух са железничке у три сата, упекла звезда, људи ко мрава. И све би како треба док не стигосмо до Дубоког а тамо ни макац. Окрени обрни једино да изађеш напоље од муке , и да се мало пролуфтираш јер је врућина, смрад, неопранштина, алкохол који испарава из неопраних чељусти узео маха. Знојимо се, ствари нам се лепе, неко понео воду, неко није , China лепезе одрадише посао, да не знам да је ово Тунгузија мислила би да се налазим у сред неке недођије у Индији мајку му пољубим. Још је само фалило да нам нуде воће и храну покрај пута, а за мало је фалило и да се неки попну на аутобус , а онда би слика била потпуна. Испод једног дрвета седе два путара деле флашу воде. А звезда пече.Клима не ради у аутобусу. Нервоза расте. И на ту сву муку улази лудавац из кутије –или човек који контролише карте. Ова индивидуа упада у аутобусе и тражи карте , јебе се њему дал је снег ил сунце он ускаче. Е на ову данашњу врућину само је он фалио. После сат и нешто померили смо се из рупе и кренули КОНАЧНО. Ккао нама Недођијцима мало фали да будемо срећни. Чим је кренуо аутобус заборавише и да им се пишки и каки и да им се пије вода –ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ АУТОБУС КРЕНУО. Мука и даље остаје. Нико не зна када ће овај део пута санирати . А сутра опет на посао и опет с посла и оде живот ко и овај муљ што гура куће. Сви смо ми у Дубоком како год да окренеш.

 

Стицајем околности је познајем. Мало прича . Када се сретнемо пита-класика ,,Како су твоји Јацо?“ и то пита преко оне ствари  . Не волим такве људе-жене  шта год. Наравно, слажем се нисмо сви исти ….

      Она има двоје деце , муж је отишао питај Бога …Од како је знам  намрштена је , стално јој смета ово, оно … Није дама,  а шта је женско ако у себи не носи то нешто фино, дамски?

       Замисли човека који не воли животиње? Не можеш да замислиш?  Е па има. Она не воли животиње, шута псе и мачке на улици…….

        А што има поглед испод ока …ужас ………… Одмерава сваку жену која прође, за сваку има по нешто да каже  , погрдно….. .за мушкарце и да не причам .

       Она је разочарана. Па мајку му ј….ем разочарана. Ма толико је људи разочараних , љутих, намрштених, хаотичних, изгубљених …. Ма зар нисмо сви изгубљени, незадовољни због разноразних  ствари?

       Не могу да схватим да ЖЕНА запостави свој дух, изглед, школовање  само због тога што је НЕЗАДОВОЉНА.  Па мајку му пољубим ( ово није дамски  а шта да се ради кад ме нервира)  па можеш косу да опереш, сама да се офарбаш , средиш нокте ……… ма не мораш да будеш лепа околини већ СЕБИ . Јел си сама? Јеси. Узми књигу иди у шетњу, парк , читај , иди у биоскоп, позориште, па ваљда постоји једна жена која може да би буде пријатељица, другарица……Ма нису сви мушкарци ,,говеда“ како кажеш,  или ,,ко да су од једног тате“….Па ако нећеш везу а ти се дружи, сексај , уживај …..уживај у животу . Шта маш лепше? Слободна, деца одрасла……Себи се посвети , СЕБИ…о МОЈ Боже како је то чаробна реч. СЕБИ СЕ ОКРЕНИ…….. нико те неће волети , поштовати, ако себе самог не волиш , не поштујеш ……жива истина. Ридигер Шахе има једну књигу ,,Тајне магнета срца“ одлична ствар пише ,,Шта зрачиш то и привлачиш“ и то је тачно.  Узми живот ЖЕНО у своје руке……..какве су ти мисли такав ти је живот . Нисмо сви рођени да будемо срећни , али бар можемо да радимо на себи , и да погледамо у себе и своје срце……..Овај живот је сувише кратак да би време губили……..

       О Боже мили каквих нас све има у овој БАШТИ  ОВОЗЕМАЉСКОЈ 

 

 

 

 

 

 

 

 

 01:45 Зазвонио је телефон. ,,Добро што је и он звонио да ми прекине ове кошмаре“ помислио је . Зној се сливао са главе низ леђа. Ово је за њега била паклена ноћ иако је напољу падала киша. Запара и устајалост парали су му ноздрве.

 

Телефон је и даље звониооооооооооооо.

 

01.46      ,,Молим, хало ко је то ?“

01.47      ,,Мире ја сам –Воја попио сам неку , имам проблем, велики проблем, направио сам срање убио сам човека на Авалском путу, колима,остао је да лежи, ја сам побегао , нисам знао шта да радим, ноге су ми се одсекле …………..“ изговорио је све у даху.

01.48      ,,Добро , овај није добро него шта сад , како ја могу да ти помогнем?

01.49      ,,Реци, молим те, реци ако ме је неко видео и кад ја будем сложио причу да сам био код тебе ти да потврдиш -толико …“

 

         Размишљао је. Флеш, кроз главу му је прошло хиљаду ситуација из којих га је Воја чупао.

 

01.50      ,,Није проблем казаћу тако бар ћемо бити у истим говнима заједно и решетке да делимо“ , одлучно је изговорио .

01.51      ,, Чућемо се сутра“ , брзински је Воја спустио слушалицу.

01.52      ,,Шта све мене неће снаћи у пичкуматерину, па како је бре убио човека ? Мора да је попио………….Е бре ……“ мантао се по соби. Ни ТВ није могао да гледа ,,Ово је још једна непроспавана ноћ јебига“-ставио је лонче на шпорет и запалио цигару.

 ...............................................................................................................

12.00 ,,Еј Миро пријатељу мој , немој ти да се љутиш на мене , е јел знаш да си ти једини прави мој пријатељ. Звао сам кога сам стигао јутрос склопио причу и ето  само си ти пристао да ми даш алиби. Еј а знаш сви они моји квази ортаци , еј Мицке кога сам вадио из Мораве и спасао му живот , Тоза знаш већ - НИКО “викао је преко телефона ,,Оћеш да дођеш на ручак данас  е деца стално питају за тебе !!!“

 

12.05 ,,Долазим , долазим  а већ сам нас замишљао иза решетака , долазим е не да ти је фора  инфаркт сам замало добио“

 

12.06 ,,Видиш да ниси жив си ај чекамо те “ – рече Воја

 

                 

                Јесен, 2007 година. Негде око подне. Субота. Ухватио је такси код Богословије. Крупан човек обема рукама држао је волан , као да се бори са чудовиштем.  Питао га је куда да га вози. Рекао је правац Видиковац. Мајка Боса је раном зором обавестила свог сина јединца да дође на ручак . Гледао је кроз прозор . Сива тмурна субота притискала му је теме главе. ,,Боље да сам попио кафетин и да сам лежао, Боса би то схватила, а овако да се цимам ј..ти “ Његово размишљање прекинуо је опор мирис такси освеживача. Није му промакло-  на њему је писало ,,made in Turkey“. ,,Свашта ова јадна Србија увози“ – говорио је у себи. Овај испред њега се и даље борио са воланом - обема рукама ,,Да му дам овај кишобран можда би му помогао, ј..те ишчупаће мењач“- прозборио је себи у браду.

                И би ручак. Колачи. Напољу је киша лила , сливала се у потоцима. ,, ,,Рашири кишобран!“ викала је Боса.

                ,,Шта да раширим кад сам га заборавио код оног рмпалије у таксију“( то ти је онај што би за сендвич померио аутомобил са једног места на друго или човек крупне грађе по Вуку)-гунђао је .

 

             28.05.2011 година. Мучило се време. Оће киша -неће киша. Ишао је Боси на гробље однео јој је руже, жуте, главате, крупне , хибридне….,,Такси!“ –подигао је руку високо . Стаје ,,Фабија“ сиво металик боје. Опет освеживач који пара нос. ,,Куда?“ –Упита човек средњих година. ,,Видиковац“.

            ,,За тебе је ова вожња бесплатна, а ово си заборавио код мене у колима . Знаш да сам неколико пута долазио до зграде а где буразеру да звоним? Замисли да опалим по свим интерфонима. Леп ти је овај кишобран  јел ово дршка од слонове кости? Ово мора да ти је дала нека . И ово ,,Б “ - Једва се одвојио од кишобрана . ,,Гледам јеси ти , ниси ти . Да не би тог твог сата са наранџастом позадином возили би се нас двојица( мислећи на кишобран) још дуго дуго“…..

           Скинуо је сат са руке,и дао га таксисти. Сузе су му кренуле. После четири године.   Отишао је у кафану на ручак . Субота је била. Ништа друго није имао у плану.