Ових дана не дешава се ништа специјално , сем што ми редовни изласци и виђање са пријатељима не могу надоместити емоционалну рупу у срцу.

  Једино што  ми тешко падају запиткивања у фазону ,,Шта се ради? Какоооо си?Па јел се нешто дешава?“ тобоже брижних заједничких пријатеља, који се праве да не знаку ништа.

 Једноставно што кажу клинци искулирам питања  , осмехнем се , а на питање ,,Где си кренула јел излазиш?“ Одговорим кратко и јасно ,, Девојка у мојим годинама се не пита где је кренула , наравно да излазим“

 Не знам шта очекују. Ја сам остављена страна , а разлог једноставно није постојао. Речи су постале сувишне, просте , а ја се не спуштам на ниво глупости. Онда се сетим да ко зна зашто се све завршило како се завршило. Живот иде даље.  И не обазирем се на коментаре ,,Све пријатеље ми је узела“…Јер знам да то није тачно. 

Прве недеље била сам у бедаку ,бунару како год. Онда сам тражила кривицу у себи и кривила себе . А онда сам схватила да и даље волим јако, пуно, ужасно много али да не добијам ни ,мрву осећаја…Све је постало РУТИНА. Мрзим ову реч некако ми је робусна и тврда. Мрзим је….

Драго ми је што сам коначно схватила да сам богата жена. Имам искрене и добре пријатеље . И за сада су ми они довољни.

Онда је наступила фаза у којој ми је добра другарица дала књигу ,,Зашто мушкарци воле кучке“Шери Агров , и ни мало ми није било драго када сам видела да сам у вези била 80℅ жена крпа. СТРАШНО. Онда ме је Сања питала . ,,Црна Јасмина па како тако можеш да причаш без блама“ . Па шта треба да кријем да сам угађала, трудила се-а у ствари боље би било да нисам ништа од тога радила и пустила да облеће около. И требало ми је да схватим да у ствари воли да он буде крпа а ја страна која држи прут у руци..Али шта да се ради..Идемо даље

Кренули су заједнички пријатељи да зову и да ме ,,убијају у појам“ причом ,, Па знаш он је мало тврдоглав , он не зна шта хоће разуми он је старији од тебе тешко му је да преломи!!!?“ Дефинитивно не волим инфантилне мушкарце.

Недеља шеста. У истом малом граду, звезде нису удесиле да се сретнемо. Не знам ни шта бих учинила у том тренутку . Али мислим да би прешла улицу и кренула другом страном. Дефинитивно.

Недеља седма. ХВАЛА Боже што имам посао и гомилу обавеза па се лепо затрпам и не мислим…али авај  не може….

Недеља девета : ,,А шта мислиш ако се појави и пита да се удаш за њега“- то је моја другарица Злата    ,,Ма ти њега дефинитивно не познајеш“ -реко

Недеља десета : Стигла је дојава: ,,Он тешко издржава нервозан је и рекао ми је да једва преживљава“ Мислим, молим? Шта? Не разумем …Али дефинитвно ништа.

Недеља једанаеста: Пропаде ми одлазак у Праг .  Не могу да одем на одмор јер су сви скоро на одмору нема ко да ме мења. Али биће боље..Мора

Иду недеље полако али сигурно….