Генерално Србија а и Срби у њој живе изнад својих могућности, а потребе расту , држава немилосрдно шаље рачуне који сваког месеца долазе на наплату све већи и већи. Услови под којима се Србија задужује у иностранству су све већи , много коштају а живот је све скупљи  . Све власти па и ова садашња која дефилује није разматрала кључна питања међу којима су спровођење институционалних реформи, зауздавање раста јавног сектора. Не замара се превеликим расходима који одлазе за пензионо, здравствено и социјално осигурање, а тек са администрацијом не зна шта да ради, а администрација чини без претеривања око 60 % запослених уопште на територији Републике. Мене не интересују земље региона како то ,,стручњаци“ популарно ка кажу, мене интересује зашто држава константно спроводи фискалну дестимулацију уместо фискалне стимулације? Најновија акробација коју желе да протуре јесте повећање ПДВ-а са 18% на 22%, а све образлажући чињеницом да повећањем ПДВ биће са друге стране смањени порези!?

     У свету се то радило другачије али очигледно кога занима на пример Ирски принцип када су сви одузети и обузети спремањем нових избора. Када је дотична влада ове земље видела да има проблем са превеликом незапосленошћу, и када се смањио кредитни рејтинг, она је увела програм фискалне консолидације , повећава порезе и смањује јавну потрошњу.

     Повећањем ПДВ-а сви прехрамбени производи, нафта, нафтни деривати, пића, одећа, обућа поскупљују. Народ је и онако презадужен кредитима, све се мање размишља о квалитету живота а више се размишља о томе како преживети и наставити са животарењем. Што је трагедија са великим Т. Али кога је то брига?