Било је катастрофално вече. А је правио усељење .  Послужио је чипс , ,,Јафу“ и ,,Кока Колу“. В је седео преко пута . А и ја смо се зезали , на свој рачун, па мало на туђ…. В је гледао  боље речено пиљио у моју фацу и халапљиво  гутао ,,Кока –Колу“. Снег је падао . Завесе су вингијале час тамо, час вамо а један мокри крај лепио се по жутом тек окреченом зиду. ,,А што ти мислиш да није добро бити у вези са неким ко ти се свиђа а ради у истој фирми ,а?“ –питао је В.

    В је млад и веома перспективан човек. Мислим да није имао озбиљну везу , а зли језици причају да са толико година колико има никада није имао жену за  секс, како год…  Није он лош, напротив јако је симпатичан , није баш нешто комуникативан , али шта да се ради …..

   Преживели смо и то усељење. Снег под ногама. Правац паркинг. Аута нема нигде. Успаничила сам се. В је био смирен и рекао ,,Да оставили смо га овде, сећам се. А шта ти оно рече о породици јел? “ Није ми било до приче а ипак било ми је чудно да се он сећа свега. То је она моја стара да ми је потребан неко ко ће ме волети , пазити , мазити имаћемо дете али без обавеза у смислу да не правимо свадбу бла, бла, бла.

   Звони телефон. Он је. Д се поново вратио у мој живот . Чудна је то веза. Забрањена тема је прича о деци. Дружимо се само без секса и присности. ,,Где си ти ?“ ,,Украо ми је неко кола звала сам полицију  рекли су ми да проверим да ми није паук дигао ауто оћеш да нас повезеш тамо?“ Д - ,,А ко је са тобом ?“   ,,В “-рекох, Д- ,,Ок  долазим“

    Д је дошао. Нарогушен јер је видео ,,В“. Након петсто метара ниже био је паркиран мој ауто . У ствари све време је и био ту  али ја сам заборавила где сам се паркирала. В је ћутао. Констатовао да треба да прихватим понуду за други посао  и да напустим хаос како би се све средило и да престанем да се нервирам јер треба да мислим на себе…..,,Пази како се окрећеш клизаво је “ ….

    Клизаво је . Прошло је две недеље од тада . Виђамо се ..В је постао резервисан ….али он не зна………

   

 

   Јебем ти земљу у којој је највећа колумнисткиња Карлеуша , у којој су бивше девојке и жене криминалаца постале праве светице!

   Јебем ти земљу у којој је Радиша Урошевић у Управном одбору ПТТ-а.

   Јебем ти земљу коју у свету представља шака криминалаца – хулигана , није људи ни Јафа и ајвар ни кајмак , ни козји сир ни познати писци, учени људи већ хулигани!

  Ј….ти земљу у којој треба да будеш срећан и задовољан и да ти стално тврде да си срећан што радиш – за БЕДУ.

  Ј…ти земљу у којој будале и фукаре представљају главну вест у ударном дневнику у 19:30.

  Ј..ти земљу у којој треба да будеш срећан јер су деца коначно добила нове лопте за часове физичког ВАСПИТАЊА.

  Земљу у којој се пола нације ПАЛИ на 1001 ноћ  и ФАРМУ и којима је репер за забаву ГРАНД.

   Земљу у којој  контролори ГСП-а отимају децу родитељима да би наплатили карту .

   Земљу која је дозволила да јој ударне вести и насловнице красе слике разнетих људи, уједених, курви , багре и идиота , лешеви, слике мафијаша…….

     Где ми то идемо? Јел има дубље?

   

   

  

 

 

 

    Сала ( судница) је била мала да прими све огорчене људе. Хомен је каснио двадесет минута. Маса је била огорчена због чињенице да Министарство правде не жели да разговара са представницима синдиката. Масу је то додатно ускомешало.

   Коначно је све почело. Медија ни на видику . А ово су требали да снимају и да слика обиђе свет.

    ,,Ми смо доста тога наследили из прошлости“…… ,, Уа, Уаааааааааааа“ маса је урлала, а он се насмејао кисело и замолио да се ,,стишају“ људи. ,,Људи нема пара, ја се слажем са вама, ја вас подржавам……“ Низале су се реченице из којих смо могли закључити да се ништа неће променити  и да остајемо на истом –ПРАЗНИНИ, понору, дубиози како год.

            Једна жена у наранжастом џемперу замолила је за реч. ,,Наравно приђите микрофону на осуђеничкој говорници ако вам није испод части „ констатовао је Хомен. Жена је пришла. Држала се добро , кренула је да објашњава да је она подигла два сина, да је радила у немогућим условима, да је фрустрирана и нервозна јер саставља крај са крајем. А онда су јој сузе кренуле . Глас је задрхтао и руке су почеле да се тресу . Она нема шта да пружи својој породици, и живот јој пролази у вечитој нади да ће бити боље. ,,Сетите се само ко је шетао за вас улицама , против чега смо устали онда , за нас никада није било пара. Ми смо бедни били и остали“….плакала је али се добро држала.

          Уследила су питања за која одговора није било јер су ,,гости“ дошли не припремљени. Сит гладном не верује било је и биће. Тајац….мук…..

          Изашла је за говорницом жена представник Привредног суда и аргументима ,,побила госте“ у два потеза. ,,Корпус деликт ево вам папир , ево прорачуна , да нас лажете. Држава је у губитку , обмањујете јавност како правосуђе добро живи. Обустављени су тендери због нашег штрајка . Држава пати и треба да пати и да види да зависи од нас. Нудите 30% а народу не објашњавате да у ствари дајете оно што већ постоји. За правосуђе никада није било пара и радни Градске чистоће има већу плату од нас, а ми радимо одговорнији посао од њих. Они који нису изабрани примају 90.000 одакле се те паре стварају?“

        Одговора није било. Као и увек.

 

       Све се завршило на томе што ће покушати да разговарају са Министарством финансија  и да покушају да нађу паре. ПАРЕ. А оне се расипају……..Али ово је обећано тек пошто су чули шта имају запослени да кажу , људи који учествују у читавом процесу да би се нека одлука судска донела. Државни службеници и намештеници у судству су понижени и убијени у појам . Изабраним лицима је добро. А где су у целој тој причи људи без којих они не би могли ни да раде? Они су на маргини и никога није брига за њих. Држава је трула од пода до плафона од Војводине до Косова( ако је наше?) Али то је већ друга прича……

       Све остаје на НАДИ а она задња умире или се варам?

 

    У градској библиотеци ,,Влада Аксентијевић" у Обреновцу отворена је изложба ручних радова . Излагачи на овој изложби су жене  које поред својих обавеза што пословних што кућевних раде ,,још по нешто".... Као и свака изложба и ова је била најпосећенија док су биле присутне камере локалне телвизије а онда су се посетиоци разбежали, а претходно су попили све што се попити може, мислим да су с надали да ће нешто и презалогајити али попили су ћорак .....Само отварање изложбе је било чист клише ,,,Наше жене ово наше жене оно ........" ма подсећало ме је на партијски говор , мислим жена је написала састав на тему положај жене а онда га је прочитала у заносу ........и тај део је био прилично досадан.  Како поједини не схвате више да се заиста брзо живи , и да све треба да буде у складу са тим?Једноставно је могла да скрати ,,писмени задатак" и да прогласи изложбу ОТВОРЕНОМ....... Занимљив ми је био део са тортама. У једном моменту сам се нашалила са мојом  другарицом у фазону ,,Како ми се допада овај део , ја ћу да останем овде и да га причувам" ниоткуда се створила жена као ЏИН велиикаааааааа  и стала поред штанда  имала сам утисак да ће нас пребити . У себи сам помислила ,,Ма ј.....се бре " а биле су торте лепе а нису могле да се пробају -ПРОМАШАЈ . Чист.И када су се пензоси, радознала дечица ,  ,,виђене личности" коначно склонили имала сам простора по нешто и да сликам ..............Јесмо селендра НЕВИЂЕНА    

 

  

 

 

 

 

Mobing (engl. work abuse, employee abuse) је специфични облик понашања на радном месту када је једна особа  или група особа, морално ,психички злоставља и понижава другу особу , са циљем угрожавања њеног угледа , части , људског достојанства  и интегритета, све до елиминације са радног места. Особа или група људи која је изложена мобингу је беспомоћна и није у могућности да се одбрани.

 

У једном тексту сам прочитала да је Мобинг појава која је типична за свет животиња. Посебно је изражена код вукова ( поређење које је први употребио Конрад Лоренц)који често из свог чопора отерају најслабијег члана осуђујући га тако да лута сам, без потпоре осталих чланова чопора. Такав њихов поступак углавном представља осуду на брзу смрт.

 

Реално гледано мобинг који је заступљен међу животињама у конкретном примеру код вукова је много ,,поштенији“ јер они то чине због одржања врсте. Пошто је категорија и нешто што се зове човек подложнија кварењу или боље речено покварени сој( има изузетака наравно) он то чини искључиво, али искључиво да би напредовао, сачувао стечену позицију и благодети које она носи са собом .

 

О мобингу се у Србији све чешће говори али сем Закона који је донет нисмо у скорије време чули да је у процедуру кренуо предмет или случај и да се по њему ради. А уста су пуна мобинга…

У Србији је активно говори о мобингу –као термин је у употреби од пре три године ( исправи ме ако грешим ал чисто сумњам) , у свету је заступљен још од 1980 године када је шведски психотерапеут  Hajnc Lojman употребио овај израз и званично га увео на велика врата света.

У појединим земљама користи се још један израз и то „buling“ који се односи на насиље у школи.  Постоји и подела мобинга на хоризонтални и вертикални .

Хоризонтални мобинг  када претпостављени злоставља  једног радника или  како ми то волимо да кажемо једног по једног радника- шефовање.  Чак је заступљено веровали или не да и група радника злоставља претпостављеног. Вертикални мобинг се одвија између радника на једнаком положају хијерархијској лествици. Ево и примера типичног хоризонталног мобинга:

 

Пре три године један мој познаник је имао руководеће место инжењера у термоелектрани у Обреновцу. Паметан дечко. Све је било ОК док једног дана није хтео да напише прековремене сате радницима који су му били подређени , уз образложење да не може да упише сате кад они нису ни радили-што је и нормално.

Онда се група радника удружила и то је отишло толико далеко да су му избушили све четири гуме на колима, када  је исте заменио послужили су се тако бруталном методом  да су му ставили ексере у нове гуме ало бре……када је човек кренуо са посла кући предња гума је буквално експлодирала да је човек слетео са пута и умало погинуо. То је отишло толико далеко да је он напустио фирму, и отишао  у иностранство . Малтретирали су му жену, сачекивали у холу зграде, претили да ће му дете ,,нацрнити“ и ? Ником ништа он је отишао јер је имао алтернативу . А шта у Србији да ради мали човек који нема алтернативу ?

Једине доступне методе су штрајк глађу,  маса увреда и изношење разних ствари о моберу у јавност , или контактирање медија.

Зашта год се одлучио мали човек који нема(или има варам се !?) алтернативу мора да зна да је појединац немоћан, а и да зна да је солидарност социјалне групе изумрла категорија.

 

Ко су Српски мобери?

 

Профил: Он или она је газда/рица , нема традицију пословања, на радника гледа као на трошак који треба елиминисати , углавном ( у 80%) случајева нема ни стратегију пословања, сматра да је Бог у фирми , или гонич робова и да има апсолутну моћ над њима.

 

Врсте мобинга у Србији који су најзаступљенији:

 

      Приватизациони, стратешки мобинг, чији је циљ отпуштање вишка запослених уз избегавање законских обавеза послодавца (социјални програм и отпремнине), а штета се прелива на државу, тј. на пореске обвезнике. Приватизационом мобингу често претходи стечајни, чији је циљ довођење предузећа у стечај. Мобингом се искључују професионалци и доводе, преко инсајдера у руководству, послушници, који фирму обезвређују ради продаје познатом купцу, далеко испод цене. Политички мобинг је продужетак политичке борбе у јавном и државном сектору. Жртве су непожељни сведоци инфериорности мобера, постављеног по политичким, а не стручним референцама. Узрок мобинга су чувена ,,3 Н“: нестручност, незнање и несавесност. Чест је и мобинг синдикалаца, са циљем слабљења и политизације синдиката. На несигурним тржиштима рада уобичајен је и хоризонтални мобинг у служби вентила од фрустрација.

 

Да ли се мобинг може измерити?

 

Одговор је ,МОЖЕ. По светским мерилима, појединац мора бити изложен мобингу најмање шест месеци, и то најмање једанпут недељно.

СИМПТОМИ –или како препознати да сте жртва мобинга

 

Почетно самоокривљавање – (да ли сам ја одговоран/на за насталу ситуацију, где сам погрешио/ла?).

Усамљеност – (не говори о свом проблему ни у породици ни са пријатељима, ако изнесе свој проблем наилази на неразумевање у породици и у околини – „двоструки мобинг”).

Лично обезвређивање – („нисам у могућности да се прилагодим”, „не могу решити проблем јер сам неспособан, ништа не вредим”).

 

БЕЛОСВЕТСКА ПОСЛА  VS  СРПСКА ПОСЛА:

У нашим судовима се воде поступци који за тему имају мобинг. Али у већини случајево –сада процентуално не могу прецизно да кажем) све се завршава договором уз услов да мобер нема права да отпусти мобингованог  годину дана по окончању процеса. Исто тако може и да напусти радно место али док се процес не оконча послодавац –мобер мора да му исплаћује 100% зараде. Међутим, јако је тешко разгрничити шта је то што послодавац, надређени  свакодневно захтева од запосленог  и шта спада у радну обавезу а шта је злостављање.

      У Француској и Грчкој је овај закон повучен после годину дана јер су судови били  или затрпани тужбама толико да су закочили друге ,,редовне ствари“.

      Од 24 државе које су чланице Европске уније само се у Француској и Ирској  примењује . У свим земљама где је на снагу ступио овај Закон , претходила је шестомесечна обука послодаваца у фирмама које имају преко педесет запослених лица.

         6. октобар би требао да буде у знаку штрајка запослених у правосуђу. ,,Будите срећни што сте задржали посао “  уследила је опомена……

,,Ja stvari nikada nisam razumeo zasto se seksualne potrebe muskaraca i
zena toliko razlikuju. I nikada nisam razumeo sve to sa Venerom i Marsom.
Također, nikada nisam razumeo zasto muskarci razmisljaju glavom, a zene
srcem. I na kraju, nikada nisam razumeo zašto gen seksualne zelje toliko
oslabi kada cuje reci"Da, uzimam".
Na primer : jedne veceri, prosle nedelje, moja zena i ja smo bili u krevetu.
Strast je pocela da se rasplamsava... kad je ona rekla:
- Ne mogu sada, nisam raspolozena... Htela bih da me samo malo drzis u narucju.
Rekoh: - STO??... Sta je sad pa to?
I onda je rekla rjeci kojih se boji svaki muz na planeti:
- Ti jednostavno ne razumes moje emocionalne potrebe koje imam kao zena,
da bih zadovoljila tvoje fizicke potrebe koje imas kao muskarac.
Na moj zbunjeni pogled je odgovorila:
- Zar ne mozes da me volis zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog onoga sto
radim s tobom u krevetu? Shvativši da tu vecer nece biti nista, okrenuo sam se i zaspao.
Iduceg dana sam nazvao sefa i rekao da uzimam slobodan dan, da bih proveo
vreme sa njom.
Otisli smo na rucak, a onda sam je odveo u jednu robnu kucu sa ogromnim
delom sa zenskom odecom.
Pratio sam je okolo, dok je isprobavala nekoliko veoma skupih kompleta.
Nije mogla da se odluci koji će uzeti, pa sam joj rekao da cemo ih sve kupiti.
Htela je i cipele, koje bi se slagale sa tim kompletima, pa sam joj rekao da uzme po jedan par za svaki komplet.
Stigli smo i do delasa nakitom gde sam joj uzeo par dijamantskih naušnica.
Da vam kazem... bila je taakoo uzbudjena. Mora da je mislila da sam na korak do bankrotstva.
Pomislio sam da me testira kada je zatrazila i znojnice za tenis, iako nikada u zivotu nije uzela reket u ruke.
Mora da sam je bacio u razmisljanje kad sam joj rekao:
- Naravno, draga.
Skoro da je bila blizu seksualnog zadovoljstva od silnog uzbudjenja. Smesi se, konacno je rekla:
- Mislim da bi ovo bilo sve, hajdemo do kase.
Jedva sam se suzdrzavao kad sam joj odgovorio:
- Ne mogu sada, nisam raspolozen.
Lice joj je poprimilo bled izgled kada je spustila vilicu i izustila:
- STA??
Onda sam joj rekao:
- Samo sam hteo da DRZIS ove stvari u narucju neko vreme... Ti jednostavno ne razumes moje financijske probleme koje imam kao muskarac, da bih zadovoljio tvoju zelju za kupovinom koju imas kao zena.
I bas kad je imala taj pogled (kao) da zeli da me ubije, dodao sam:
- Zar ne mozes da me volis zbog onoga sto jesam, a ne samo zbog stvari koje ti kupujem?
Ocigledno, ni veceras nece biti nista ."

______________________________________________________________________________

Ovaj tekst je preuzet, a ovde je jer se meni jako dopao jer pokazuje svu brutalnost vremena u kojem zivimo.

 

        Два пута годишње се у нашем граду о Петровдану и Крстовдану одржава вашар. За оне који не живе у граду  то је прилика да покажу колико су им младунци порасли, други изводе децу да покажу да их имају, а трећи иду поносно са својим лепшим половинама да би исте показале своје напупеле стомачиће. Како која година кризе долази такав нам је и вашар. Стандардно су ту шатори са певаљкама, трешти музика на све стране. Затворена је и главна улица. Како криза узима маха тако и ствари које се нуде попримају шмек старог. На све стране половна роба од чизама, до пешкира и доњег веша. Више купују људи половну робу него нову. Једном речју бедак. Оно што посебно привлачи пажњу јесу тезге са храном . Не оне на којима се продају пљескавице, кобаје, и нешто што се зове гулаш, већ тезге са конзервама. Ту је и риба и месни наресци који су у огромантном паковању од по 400г справљено у Мађарској, већ и разне врсте конзервираних  телећих и крављих језика и мозгова , па ко воли нек изабере шта би да смаже. Милкаче од по 300г су невероватних 200 динџи-БРЕ! Камене ментол бомбоне пола киле исто 200 динџи. Зашта год се уватиш све је 200 динџи!!! Оћеш алат за кућу , има и тога, крпа за судове , разних мелема које лично справља чикица који сам није излечио нешто што подсећа на псоријазу која му је напала руке ! Али зато бајо мој Венди седи у крилу мушкарцима –САМО МУШКАРЦИМА за 200 ДИНЏИ у крилу само на картону не пише да ли да држе откопчан шлиц ил јок!! И тако све је у знаку 200 динџи. Ма зашта год се ухватиш.

          И тако криза дрма, дрма музика испод шатора, шиба димчина на све стране, за паре се седи у крилу, општинске власти узеле по 10.000,00 динара за место на променади, а ја се сетих у свој тој гунгули оног сиротог Молдавца који је у својј земљи а богами и шире у целој Јевропи постао познат јер је продао бубрег за 50.000 евра да би имао у својој сиротој земљи да сазида кућу и купи краве да би имао да се прерани. И тако сазида Молдавац кућу од бубрега, купи краве Молдавија као европска земља не одмаче даље од леве кривине и десног брда. А ми Срби у Србији , не знам ни куд идемо . А ни да ли имамо неки животни циљ…..Ми не знамо ништа . Сем да ко номади идемо од вашара до вашара  и трошимо по 200 динџи ѕа све и свашта   и једемо мозгове и језике неких тамо лудих крава-па како и да будемо паметни?

 

           Празнина, бес……па замене места….

         Знаш онај осећај кад ти се плаче, и сузе крену, али се сетиш да си ван својих зидова и да би требало да се дозовеш памети, јер није место плакати у аутобусу…Окренем главу на другу страну ка стаклу…а низ стакло се сливају капи росе једна за другом….на небу расути облаци као шненокле….и сунце које се пробија између смога….

        Онда се између беса и празнине гура питање зашто?

       Е онда ме спопаде мука , једва дочеках да тигнем до Чукарице и изађем из аутобуса и кренем пешака ка послу…и сви негде журе….збрчканих фаца и  сањивих погледа…….

      Звони тел. ,, Знаш , ја сам размислио и одлучио да поново покушам ….Она јесте чудна и помало луда али ми се свиђа…то што секса није било четири месеца, нема везе, разумеш…мислим ти ме разумеш јел? Јел слушаш Јасмина шта ти говорим? Добро…е и видећемо се  вечерас ето и шта ти кажеш на то ?

 

……е хвала ти пуно е срце си знаш ти си ми прави пријатељ…….е ај видећу да се видимо ….журим ….

 

 

 

…………………Он жури, зове само кад има проблем, а ја јебено добро решавам туђе проблеме а своје не умем а покушавам…..и дође ми да вриснем из свег гласа и испустим више ову тупину из груди која се накупила……и седнем на сред улице ….

 

………Онда је поново ј..тел ,,Јел си добро јел било застоја ? Где си ставила кључеве? Имам неки посао да завршим …ај сине чућемо се“-а ја немам простора ни да одговорим јел је њему разговор скуп неће ћале да се троши сам пита сам одговара, стара позната прича……

 

…….ПУСТИТЕ МЕ АМАН ДА СЕДНЕМ НА СРЕД УЛИЦЕ И ВРИШТИМ …не зовите ……..нема вајде још седам пута је звонио и само је неком нешто требало или су каснили па обавештавали , или неће доћи на посао , или…или.или…….

       

    Свет ми је тесан……и превише…пуца по шавовима……

      

 

          Kad da stignem da upoznam nekog kad ustajem u  5,00 I radim do 17.00 svakog dana? Odgovor je nikad. Naravno. Osecam se samleveno I umorno, I vikend prodje ko brzi voz….

         Predlozi meni jedna moja drugarica da me upozna sa jednim covekom –a stvarno ja nemam nista protiv ljudi koji su rodjeni 1970 –ali ne mogu da verujem da samo takve mogu da sretnem I da m takve namestaju-mislim na godiste….Pa ne mogu’DA VERUJEM  da moj magnet odasilje takav signal  I da trazi vecito OVO GODISTE…Elem, posto je u mojoj dusi jos rana velika kao Kanada . ali sam tu cinjenicu precutala- kazem ok nema frke upoznacu se. Krene tu neka prica-meni muka j..te u glavi haos,  ON mislim ALO strasno…..ne ne nije on ruzan , da mu nesto fali ali sve sem lika je isto kao kod mog bivseg …….e to n e mogu da verujem , covece, mrzim ljude koji ne gledaju u oci dok pricaju, koji cupkaju nogom dok sede, muskarce koji ne nose sat, koji nemaju polozen vozacki (mada ovaj stari je bio kamikaza vozio je sve pa cak I avion) ma mozda sam uvrnuta ali tako mislim …..ma necu vise o ovome, evo sad mi zeludac igra. Lepo ti ja ustanem zahvalim se na ,,prijatnom,, drustvu I posle 15 minuta sibnem …sednem u svoja kola, zahvalim se Bogu jel ipak imam srece , mada tvrdim cesto suprotno….i odem u kupovinu u obliznji –necu da ih reklamiram…..Kupim po nesto, za kucu, mada to sad nije ni vazno…..i odem na j...nu petu kasu ….kad neko mi prstom bode po ledjima-moj skolski koji je otisao u Austriju pre deset godina ima copor dece-hvala Bogu  da je tako….zenu I usred sve one gungule pita : ,,A gde su ti deca, j..te nisam te video sto godina“ A uporno gleda u burmu koja mi je ostala od pokojne majke i koju inace nosim na levoj ruci i pita jel imam decu jel sam udata- Blagi Boze pa jel su ti ljudi retardi od kad se burma u nas nosi na levoj ruci? Ma ajd i to nego sto nisam znala sta da odgovorim....E onda u jednom trenu krenem s pricom koja je u stvari tipicna za odnos pacijent –psihijatar krenem da nabrajam( a pitao j e) gde radim, da sam sama uradila ovo...ovo...ovo....da sam napredovala ohohohohohohoooooooooooooo, sto i jeste tacno -------ali, ali......u jednom trenu se setim PRETERUJES JASMINA OVAJ BLENE U TEBE I NE MOZE DA TE PRATI  KOLKO SI SE NAVILA......USPORI...POKUPI STVARI  MAHNI ZENI, DECI....I PALI SUNCE TI TVOJE....NE SERI VISE KOGA JE BRIGA.....IMAS SVOJ CILJ MOZES SVE MA I SVET DA SRUSIS AKO HOCES I POZELIS NISU TI POTREBNE PROVODAZIJE KAKO GOD SE ZVALI.......bitno je sta zracis to i privlacis pa niko se na svetu nije rodio sam ......svi mi imamo neke ciljeve do kojih se dolazi na laksi ili tezi nacin......

 

I tako dodjem kuci, papir i olovku u ruke i krenem da pisem listu prioriteta....a onda krenem da ih stepenujem po vaznosti i zakljucim- zabole me za okolinu ja zivim svoj zivot i idem ka svom cilju kad ovo prvo smaknem sa dnevnog reda docicu i do treceg mesta .......koje nije prvo –ali vazno je da postoji......pa polako....

 

Ових дана не дешава се ништа специјално , сем што ми редовни изласци и виђање са пријатељима не могу надоместити емоционалну рупу у срцу.

  Једино што  ми тешко падају запиткивања у фазону ,,Шта се ради? Какоооо си?Па јел се нешто дешава?“ тобоже брижних заједничких пријатеља, који се праве да не знаку ништа.

 Једноставно што кажу клинци искулирам питања  , осмехнем се , а на питање ,,Где си кренула јел излазиш?“ Одговорим кратко и јасно ,, Девојка у мојим годинама се не пита где је кренула , наравно да излазим“

 Не знам шта очекују. Ја сам остављена страна , а разлог једноставно није постојао. Речи су постале сувишне, просте , а ја се не спуштам на ниво глупости. Онда се сетим да ко зна зашто се све завршило како се завршило. Живот иде даље.  И не обазирем се на коментаре ,,Све пријатеље ми је узела“…Јер знам да то није тачно. 

Прве недеље била сам у бедаку ,бунару како год. Онда сам тражила кривицу у себи и кривила себе . А онда сам схватила да и даље волим јако, пуно, ужасно много али да не добијам ни ,мрву осећаја…Све је постало РУТИНА. Мрзим ову реч некако ми је робусна и тврда. Мрзим је….

Драго ми је што сам коначно схватила да сам богата жена. Имам искрене и добре пријатеље . И за сада су ми они довољни.

Онда је наступила фаза у којој ми је добра другарица дала књигу ,,Зашто мушкарци воле кучке“Шери Агров , и ни мало ми није било драго када сам видела да сам у вези била 80℅ жена крпа. СТРАШНО. Онда ме је Сања питала . ,,Црна Јасмина па како тако можеш да причаш без блама“ . Па шта треба да кријем да сам угађала, трудила се-а у ствари боље би било да нисам ништа од тога радила и пустила да облеће около. И требало ми је да схватим да у ствари воли да он буде крпа а ја страна која држи прут у руци..Али шта да се ради..Идемо даље

Кренули су заједнички пријатељи да зову и да ме ,,убијају у појам“ причом ,, Па знаш он је мало тврдоглав , он не зна шта хоће разуми он је старији од тебе тешко му је да преломи!!!?“ Дефинитивно не волим инфантилне мушкарце.

Недеља шеста. У истом малом граду, звезде нису удесиле да се сретнемо. Не знам ни шта бих учинила у том тренутку . Али мислим да би прешла улицу и кренула другом страном. Дефинитивно.

Недеља седма. ХВАЛА Боже што имам посао и гомилу обавеза па се лепо затрпам и не мислим…али авај  не може….

Недеља девета : ,,А шта мислиш ако се појави и пита да се удаш за њега“- то је моја другарица Злата    ,,Ма ти њега дефинитивно не познајеш“ -реко

Недеља десета : Стигла је дојава: ,,Он тешко издржава нервозан је и рекао ми је да једва преживљава“ Мислим, молим? Шта? Не разумем …Али дефинитвно ништа.

Недеља једанаеста: Пропаде ми одлазак у Праг .  Не могу да одем на одмор јер су сви скоро на одмору нема ко да ме мења. Али биће боље..Мора

Иду недеље полако али сигурно….

 

 

Игре без граница

 

 

Нови закон о електронским комуникацијама који ће ступити на снагу, дозвољава полицији и тајним службама ( које харају овим просторима такође без контроле) да прислушкују ,,електронске комуникације“  24 сата. До сада је важило правило које се у многим ситуацијама није ни поштовало , да без сагласности и налога суда  не може се вршити прислушкивање телефонских разговора а ни пратити електронска пошта. Разлика између нове праксе која тек треба да се спроведе у дело и оне старе је управо у томе што се овде гази  судска власт, тако да ће се без његове одлуке и налога вршити контрола. Пре неколико месеци парламент је усвојио закон који се тиче поверљивости података и њихово рангирање по важности  и тајности.   Међутим,не  доводи се у питање прислушкивање података , већ начин на који ће прикупљени подаци бити интерпретирани . Не може се са сигурношћу тврдити да онај ко ће прислушкивати разговор или претраживати и копати по туђој електронској пошти  пренети баш оно што је ,,видео и чио“.  Тако да се у овом тренутку уствари доводи у питање  компетентност кадра који ће радити на строго  поверљивим подацима. Поставља се и питање да ли ће за ,,шаку пара  “  бити ублажена информација или да ли ће за исту шаку бити ,, нафиловани подаци“. Остаје нејасно на који начин ће се добијене информације чувати( До сада је постојала пракса да се садржај пребаци на магнетне траке). Међутим, оно што је мене запрепастило јесте категорична одбрана овог Закона управо од стране оних који су некада и сами били ,,жртве“ прислушкивања.  Некада су се позивали на кршење људских права , а данас да ли по нечијем налогу или по сопственој савести ( што је искључено али је стављено про форме ради) .Такође, ближе нам се и нови избори. Они који сада усвајају овај закон у ствари сами себи копају рупу, или не? А можда су убеђени да ће добити још један мандат…. Изгледа да су управо они који су били заговорници демократије  ставили под ноге основни принцип исте а то је  загарантована приватност . Ово је такође још један сигнал да демократија полако прелази у тиранију . Такође ће службе имати на увид поред телефонских листинга, снимања истих и могућност контроле електронске поште. Што значи да уколико неко погледа порно филм на нету, или посети неки сајт , а да при томе не скине ништа од погледаног и прегледаног садржаја – бити стављен на листу потенцијалних ,,изопачених људи“ и ,,неморалних“.  Дакле, стављају се у позицију да тумаче евентуалне намере оног који посећује одређени садржај на интернету. Уколико пасионирани  љубитељ ножева оде на сајт где су исти приказани – неко ће унети податак у досије да овај има намеру да неком нанесе какво зло –а у стварности је заљубљеник у лов . Ово је само један од примера. Моћи ће да контролишу и приватну пошту, разговоре који се воде и путем мобилне телефоније,  прикупљати личне податке  преко разних молби за посао или слањем обичног CV-ja.

Дакле, уколико мислите да нешто можете сакрити грдно се варате , али уколико имате дара за дресуру голубова , добро ћете профитирати, јел нам је још само голуб остао.

  Smrdousta je ponovo jela luka, ali ni to ne bi bilo toliko strasno da njena paradentoza nije uzela maha. Ta usta koja se pakosno sire kad je nesto kao smesno dizu kosu sa glave...Vrucina je udarila sa svih strana , glava mi gori kao da je vulkan unutra. Izula sam patike da bi mogla da se skoncentrisem na posao. Setila sam se malo pre kengura. Bas su pametne zivuljke. One lizucu prevoje na laktovima i kolenima i tako sebi sniye telesnu temperaturu , pa mogu da podnesu velike vrucine. Palo mi je na pamet da i ja pokvasim vodom iste delove, pa mi bi lakse odma. Nisam znala da jedenje ,,Njamba" ima veze sa vrucinom ..svima je vruce pa ne mogu da jedu kockice ,,Njamba", al zato mogu da puse na vrelini. Kako se radujem sto ce nas ured dobiti jos jednu klimu, pa sve skakucem....treba da pretimo crkanjem da bi se smilovali za jednu klimu....necu da razmisljam o nekim bez veze stvarima jer mi je za vikend bilo bas lepooooooo, jes bila vrucina al meni je bilo lepo. Jos kad su punjene paprike zamirisale zgradom ....mmm, ma nemam reci....Ma zabole me sto neki ne kuvaju na vrucini , to ti je isto kao sa ,,Njambom" vrucina pa kao niko ne jede...posle tri meseca i dvaes dana su mi vratili moje knjige, takav je komsiluk.....A sto imaju naviku da me bude vikendom e to je strasno, dodje mi da ih spalim sa sve tranjama.

   A posebna epizoda za vikend je bila kda je kod moje sestre demokrate dosla ekipa kao u fazonu obilaze svoje clanove. Ja i moj otac smo politicki ne angazovani a niko nas ne bi ni primio. Ja lepo reko da bi se tastranka raspala za dva dana. Poce gost da tupi o novim izborima ...bla bla kako je posten i tako to . Lepo ja upitah coveka na plozaju oce li mi sestru zaposliti? Kaze ima vremena ona je inzenjer pa ce biti negde mesta. E onda mi je puklo nesto pred ocima pa lepo reko sledece: Ona je jedini clan koji nema posao a visoko obrazovan je kadar. Interes partije nije da zaposli coveka kome nije pomogla da zavrsi fakultet -jer nema zasta da ga drzi za jaja. Covek se skandalizovao. Onda sam pitala da li ce gospodinu Tadicu preneti -a misssim kao da ne zna da im clanstvo glasa za Naprednjake i Radikale a kao fol su u demokratama. Uzela sam neki spisak i objasnila coveku da svi skoro sa tog spiska imaju posao u dobrim firmama , zive ekstra a dzaba zakukavaju -jer zele da imaju josssssssss jossssssssss vise jer su nezajazeni, halapljivi.....Gledao me je kao da ne zna o cemu pricam. Pokupio se i posle deset min otisao nije mi ni ruku pruzio -a bas sam se pitala zasto jer mucen ne zna da mogu da budem jos gora...Fala Bogu sto me je lepo obdario jezikom i bogatstvom istog ...... Pre mesec dana jedna stranka me je u pravom smislu reci vrbovala i to njihov predsednik ali nista nije bilo od toga jer je moje pitanje bilo ,,Kakav je moj interes u svemu tome?"  Gledao me je zacudjeno kao da ne zna o cemu pricam -eto toliko ....ma bas me zabole

 

Kako su krenule vrućine, krenuli su i problemi u gradskom prevozu. Nekada su Srbi koristili pravljeni sapun-od svinjske masti,pepelom su ,,kiselili“ odeću, a zatim ispirali u vodi .I bili su i čistiji i mirisniji …Mada ima to veze i sa ishranom, ako se jede masnije jača je znoj , ako se jede laganija hrana znoj neće biti intenzivnog mirisa….Mada i ova teza pada u vodu jer su i pre Srbi jeli meso ali su se manje ,,osećali“ a i recice neko da tada i nije bilo gradskog prevoza-sto je tačno, a tačno je i da jeste kriza i besparica, ali tu su i domaci proizvodjaci koji su jeftiniji , ma ima brate na pijaci i TURSKIH sapuna- DURUM a ima i vode. Međutim postoji i medicinsko objašnjenje:

   Prekomerno znojenje (hiperhidroza) problem je koji muči priličan broj ljudi. Razlog može biti u hormonskim poremećajima, gojaznosti, metabolizmu, pa čak i u problemima psihološke prirode. Važno je utvrditi pravi uzrok, jer se tada može pristupiti adekvatnom tretmanu. Jer, osim neprijatnosti, vlažne fleke na odeći u predelu pazuha, često prati i neprijatan miris znoja, pa kod nekih ljudi mogu izazvati i veoma ozbiljne komplekse. Lečenjem prekomernog znojenja leče se i psihološke posledice i kompleksi. Danasnja medicina je napredovala pa jet u I laserska lipoliza, tretman botoksom….jeste da su ovo samo privremena rešenja jer se tretmani moraju obnavljati i za nas dzep skuplji, ali vredii  probati.

   O borbi protiv lo[eg yadaha neki drugi put -u nastavku......

 

    Korporativna filantropija-društveno odgovorno poslovanje u neodgovornom društvu

 

    U vremenu predizbornih kampanja, koje vidimo, čujemo , na svakom koraku, u vremenu kada saznajemo da je Šarićev klan držao stabilnost evra godinama….Kada se donose novi zakoni, koji su dobri ali se na žalost ne poštuju , kako od strane onih koji ih donose , tako i od strane nas običnih gradjana, kako za mafijanje, dilovanje, razne oblike kriminala i organizovanja nema crvenog svetla …jer nam je izvršna vlast korumpirana…kako smo na korak do toga da evro predje granicu od 110,00 dinara, kako živimo ponovo u 90-tim…..pojavljuje se nov termin koji mi je parao uši proteklih dana. Odnosno da se razumemo ovaj termin postoji odavno na zapadu i manje –više uspešno se poštuje, pojedine strukture počinju da pričaju o korporativnoj filantropiji- a da pri tome ni sami ne znaju šta ovaj termin tačno i znači. Da li je Srbija spremna za korporativnu filantropiju uopšte? To nije nikoga ni briga , jer da bi se ona sprovela u delo mora se pri tome izvršiti revizija čitavog društva –i društvo ,,izlečiti“ . Da li korporativna filantropija ima  svoju perspektivu u Srbiji kad država muči muku sa poslodavcima, koji ne uplaćuju doprinose zaposlenima, kada je javašluk i korupcija na tako visokom nivou , i kada je beda dostigla svoj maksimum-ili se varam –možda i od ovoga ima gore? U vremenu kada se kasa države prazni, kada se štampa novac, kada je rad na crno u ekspanziji….iz pepela se pojavljuje KOORPORATIVNA FILANTROPIJA. Šta je zapravo to?

 

 

korporativna filantropija

 

korporativna filantropija je deo koncepta društveno odgovornog poslovanja…

i jedan od načina na koji kompanija može uspešno i jasno da pokaže svoje vrednosti i uverenja zaposlenima i partnerima, kao i klijentima

i javnosti. Dajući podršku u novcu, proizvodima ili uslugama, kompanija zapravo pokazuje da razume potrebe šire zajednice i društva u

kojem radi.

Korporativna filantropija je takođe i strategija i razlikuje se od sponzorstva: dok je sponzorstvo poslovni odnos između kompanije i drugog

subjekta, i podrazumeva uslugu ili akciju u zamenu za novac ili neki drugi resurs, korporativna fi lantropija je strateški odgovor na potrebe

zajednice i društva.

Strateško pristupanje korporativnoj fi lantropiji uključuje:

�� identifi kovanje cilja davanja, promene koju kompanija želi da napravi i poruke koju želi da pošalje

�� identifi kovanje načina za davanje, koji će omogućiti da se uložena sredstva iskoriste efikasno i na najbolji način

�� određivanje resursa koji će se usmeriti na sprovođenje strategije

 

“Društveno odgovorno poslovanje je stalna posvećenost poslovnog

sektora da se ponaša etično i doprinese ekonomskom razvoju, dok

u isto vreme poboljšava život svojih zaposlenih, njihovih porodica,

zajednice i društva u celini.”

Making Good Business Sense, Richard Watt, World Business Council for

Sustainable Development, 2000.

 

i može doneti poslovne prednosti

kao što su:

• zaštita i poboljšavanje postojećih resursa (ljudski kapital ili životna sredina) od kojih zavisi poslovanje kompanije

• predviđanje, izbegavanje i umanjivanje rizika poslovanja i sa njima povezani troškovi

• povećavanje fi nansijske delotvornosti kompanije smanjenjem troškova poslovanja

• otvaranje novih poslovnih mogućnosti i novih tržišta

• zaštita, izgradnja i poboljšavanje reputacije kompanije, posebno u odnosu prema potrošačima

• kompanija postaje atraktivna investitorima, edukovanim i motivisanim radnicima.

 

 

na koje načine kompanija može davati?

Kompanija može da odgovori spontano na sve zahteve koje dobija – Većina kompanija dobija pisma sa zahtevima za pomoć

za različite svrhe, i može odlučiti da ih rešava onako kako ih prima: može pomoći sve, većinu, ili samo manji deo. Pitanja sa kojima se

kompanija suočava u ovom pristupu su: kako znati koji projekat stvarno zavređuje pomoć i kako se odlučiti šta je prioritet.

Kompanija daje na osnovu javnih konkursa i unapred predviđenih uslova – Kompanija odlučuje o prioritetima i kriterijumima

po kojima će dodeljivati novac i na osnovu njih raspisuje javni konkurs. Pri tome troškovi ovog načina davanja uključuju ne samo sredstva

koje kompanija planira da dodeli, već i operativne troškove koji prate ceo proces (prikupljanje prijava, procena, selekcija, sklapanje

ugovora i praćenje rezultata projekata koji su dobili podršku).

Kompanija osniva sopstvenu fondaciju – Ovo je jedan od najefektnijih načina davanja sredstava. Ukoliko se odluči za ovakav način

davanja, kompanija strateški osmišljava čime će se fondacija baviti, odvaja sredstva za osnivanje fondacije, zapošljavanje ljudi koji će u

fondaciji raditi i obezbeđuje sredstva za kontinuirano vođenje fondacije.

Kompanija bira jednu ili više partnerskih organizacija – Na ovaj način kompanija obezbeđuje sredstva za projekte i/ili teme kojima

se te organizacije bave.

Kompanija sarađuje sa partnerskom fondacijom na konkretnom projektu – Ukoliko izabere ovakav pristup, kompanija praktično

angažuje profesionalnu pomoć da bi raspodelila određena sredstva. Kompanija donosi odluku u koje će oblasti investirati i koje su joj

ciljne grupe, a profesionalna partnerska fondacija se brine o celom procesu i administraciji

Nemam vise zivaca za kukavice, bezovraznike, idiote, fukare, debile, retardirane, smradove, ljigavce, derikoze, lazove, dupeulizice, dupeglavce, KRETENE………..

 

NEMAM VISE SNAGE da idem protiv vetrenjaca, niti daha da idem na duge staze sa ljudima kojima nemaju snage I pameti da prate moju zamisao.

 

Povlacim se u sebe da lizem svoje rane, I oblacim nevidljiv plast. Nestajem.

 

Ako se rane budu mogle zaleciti , I smognem snage  okrenucu novi list.

     ,,Mladić bez novca , nije muško, on je dečak". Ovom rečenicom počinje predavanje u školi ,,Kučkologije" koja je otvorena u Rusiji, i za koju vlada ogromno interesovanje.

      ,,Oni traže ( misli se na bogate) nešto više od lepote!!? Žena koja se smeje , erotično flertuje, ali nije vulgarna i ima dobre manire, model je koji treba da slede sve devojke  kojima je na umu dobra udaja"

  Ovako opisuje danasnju situaciju sa udavacama  profesor stervologije -kučkologije  Vladimir Rakovski .

   Kada je razgovarao sa potencijalnim udavacama sve odreda su rekle da bi zelele muskarca koji bi bio dobar u krevetu, koji bi cuvao decu, i koji bi pmagao u kuhinji. Međutim , to nije prava stvar . Prava stvar je da je dobar u krevetu , emotivan i ima para. Zenama je objasnjeno da seksulano uznemiravanje nije uvreda vec kompliment!!??? Zene trebaju da budu nenametljive, krotke, cedne???!!! Zavodljive, da salju signale. Ni po koju cenu ne treba  preuzimati kontrolu nad zivotom potencijalnog gospodina pravog. Nikako, jer je to najbrzi nacin da musko odleprsa.Postoje tri grupe u kojima se razvrstavaju muskarci: deckici, zreli ljudi i večite neženje.Deckicu treba samouverena žena, dobra, krotka, fina , strpljena zrelom muskarcu, a večitom neženji ne treba tinejdzerka vec zena koja je uvek spremna za seks.

     Ova skola uči žene da njišu kukovima, zavodljivo grickaju bananu, spretno barataju nogama, erotično sede, erotično trepću , krotko gledaju, uče ih pozama kako da kleče u potčinjenom položaju . Onda u ovoj skoli predaju i profesorke koje uče potencijalne udavače da ,,mazno" pricaju, na primer: nece reći ,,Daj mi ovo", već ,,Dajjjj mi ovo moooolim teeee".

     Onda se ovde uci kako da se zena eroticno oblaci, kako da se sminka, kako da ,,cvrkuce", kako da plese.

      Na kraju ovog skolovanja postoji i praktični deo. Njihov profesor traži da učenice donesu vizi karte tri uspesna muskarca .

      Mene iskreno sve ovo potseća na tečaj kurvarluka. Nije bitno da li je zena ,,prelepa"( mislim sta se pod tim danas podrazumeva?) , bitno je da je samouverena, nezna, ali opet sa druge strane i spremna da odreaguje na svaku situaciju koliko moze. Jer , mnogi zaboravljaju da je lepota u očima onog koji gleda.

    

      

 

     

         

          Ја немам комплексе. Таква сам каква јесам. Са свим манама и врлинама. Па коме се допада –допада , коме не па шта да му радим?

 

Кад смо се уселили у нови ,,орган“ , све је било-па да кажем ОК. Онда , су месеци пролазили. Почели су људи да се друже, боље упознавају…..Састављени смо с колца и конопца, из различитих делова ове наше Србије. И тако , мало се ради, мало бави другима, њиховим навикама, изјавама. Прво су нам очи боле туђе навике. У женском WC-u, једна госпођа пере зубе ОБАВЕЗНО после оброка. Онда бућка и мућка воду у устима и плаветнило пасте развлачи се по лавабоу. Онда се неко пење по ,,шкољки“ и пишки, али ако се не попне , пишки поред ,,шкољке“. И онда се остатак устеже или кришом ( као ја) иде у мушки WC. Затим смо открили да је неко на спрату клептоман  .Налепљена је депеша у којој се каже да ,,поштени“ налазач врати прстен на место где га је и ,,покупио“. И наравно ништа. Клептоман и даље хара.

    Толико о женском делу.

Мушки део је па да кажемо ОК. Али пар ситуација је ово ОК претворило у ,,БЉАК“ ситуацију. Елем, НЕЕЕЕЕЕЕЕЕ могу да верујем колико су овде мушкарци  искомплексирани, бре поломи језик тј. прсте док искуца ову реч . Ћелавост, заузима прво место, висина , дужина полног органа, импотенција, новчана ситуација, емотивна страна…али баш према овом редоследу.

        Међутим да не буде да само ,,осипам" паљбу на мушки део популације , верујте ништа боље није ни са женским делом. Овде је хроничан проблем, добро није само овде, пошто смо са различитих страна дошли могу слободно да кажем да је ово огледало наше Србије. Жене су свакакве: буцкасте, мршаве, високе, ниске, паметне, мање паметне. И све муче исту муку. Удате, куде своје изабранике, траже млађе. Неудате кукају вазда о свом статусу-самачком, паметне паметују, све је по принципу луд лудује , паметан паметује. И код жена је изражен комплекс висине. Због те чињенице носе тако високе потпетице да је сад у ствари проблем и болест кичменог стуба.... Па ето и поред психолога и психијатара помоћ траже и код физиотерапеута .....Баш смо ми нека компликована сорта људи..

 

 

  

     

 

      Миланче, како га је цела варош знала а и звала, био је ни мање ни више женски фризер. Маказе које је добио од свог покојног деде чувао је ко очи у глави и свуда их је носио са собом. Због тога је небројано пута имао ,,посла“ са полицијом, јер им је био сумњив, а када је долазио једном приликом у Палату да да изјаву обезбеђење га је испитивало пуна три сата , и одузело му маказе. Једва је нашао везу да му исте врате . А сва несрећа је била у томе што је своје љубљене маказе требао да одложи на пулт и прође кроз скенер…..

     Онда се једно време по чаршији причало да те своје маказе користи за дефинисање и других ,,фризура“-женских. Причају да је сваку са којом је био успевао да  убеди да офарба у плаво да би имао шта да дефинише. Посећивао је и психијатра. Редовно. Икица како је звао свог психолога узимао му је само паре , како каже његова мајка али њему помоћи није било. Опсесије према  женским фризурама, и горњих и доњих није могао да се ослободи. Једноставно није. Његова мајка и отац су слушали неке приче ,,на ту тему“ и стидели су се . Јако. Веома. Страшно су се стидели  свога сина. Али пошто крв није вода , онда су се помирили са том чињеницом да њихов син има проблем и појурили су везе да му нађу доброг лекара. Икица је био добар у ,,лечењу настраности“ . Али у Миланчетовом случају како је причао по граду није било помоћи. Нешто у његовом коду није било како треба . Сећам се да је Икица једном приликом рекао : ,,Слушај треба довести и маторе на терапију“…. Али матори никада нису отишли ….Знаш жао ми Миланчета . Пре неколико месеци прочуло се у вароши да су му маказе дошле главе. Био је у Италији , и неко Н.Н лице га је изболо –са његовим маказама, до је стигла помоћ он је искрварио . Зли дуси овога града причали су и да је ,,ударио на неког транџу“ подоватили су се , и овај му је извукао из џепа маказе и истим их пробо у стомак…..

      Јуче када сам ишла мајци на гроб, Миланчету су постављали споменик.Испод слике је писало фризер, настрадао несрећним случајем…….Један дебели каменорезац је коментарисао: ,, Јел дал су му маказе ставили долеее?“ а овај други ће на то :,,Јесу сигурно да настави мисију и доле“…..Ма бре имам нас свакаквих …Е а жао ми Миланчета….А чудака како поједини воле то да кажу, има брате на сваком кораку ….За неке се зна , а за неке не …….Чудни су људи……Време гута све ……..