Ima neke posebne cari u izgledu starih Srpskih kuca. Zajednicko im je to sto su mahom sve napustene I oronule. Bez obzira sto zivim u gradu, ne moze covek a da ga srce ne vuce onamo odakle su mu koreni. Na yalost nisam isla u rodno mesto mojih roditelja , bila sam tu , nadomak grada selo, ali kada sam videla brda, proplanke, I vrhove koji sijaju od jare srce mi je zaigralo-u mislima I srcu bio je moj jug.  Nema veze sto je juce bila paklena vrucina, sto se asfalt topio, a znoj se slivao u potocima lepeci ono malo tranja sto smo imali na sebi-sve je proslo kad smo stali pored izvora I seli u dudov hlad. Polako su seljani poceli da dolaze ko sa traktorima , ko sa zapreznim kolima da pune limenu burad vodom. Odnekud se I vetar pojavio, zemlja je pocela da pucketa od vreline. Na mestima gde je bila prosuta voda , stvarale su se ,,fleke” koje su nakon desetak minuta isparavale - I osecao se onaj dobro poznati miris, mokre, vlazne, zemlje. Zivojin, starina od osamdeset leta, skrenuo nam je paznju da se ne zadrzavamo puno pored izvora-tu se ljudima prividjaju razne stvari ….Vile, I koja cudesa, posle cega se covek razbolikad ih vidi…..A sve ovo je potkrepio pricom kako je njegova snaja videla prosle godine kako vile oko izvora igraju ona se razbolela posle toga I jedva ,,pretekla”. U meni se posle te price pojavila neverica I ja konstatova na opste zaprepascenje prisutnih, da je njoj mozda bilo sudjeno da se razboli I da je ,,pretekla” bas zato sto je videla vile , a da ih nije videla mozda bi umrla…Natuce Zivojin svoju kapu na glavu, upali traktor I ode, sve vreme vrteci glavom I odmahujuci rukama. Milenija, seljanka od 50 leta mi rece tihim glasom,,Ne uzbunjuj dijete ovaj narod, cuti , oni veruju”I doda,,Imam  domaca jaja dacu ti po 10 dinara komad zuta su ko sunce, I prodajemo slaninu –jel oces”. Naravno kupil smo I jaja I slaninu koju su nam umotali u foliju I novine da se ne bi cedila na vrucini, a mene je I dalje kopkalo to sa vilama I ta prica….i ona ugazena zemlja malo dalje od izvora – tako ugazena da je opisan krug brate mili, neverovatno, verujem ja u ta cudesa I to nesto sto postoji, I bi mi zao sto ih ne vide ........mislim vile….Hm,  ko zna sta bi bilo…….