Danas je trebao da bude sasvim obican dan. Dan kada odradis posao  koji imas, odradis ga savesno, i odes kuci. Odes i vise ne razmisljas o glupostima koje su te zadesile, gluposti koje si procitao, papire koje si potpisao, vratis se kuci da odmoris glavu punu gluposti-tudjih ….E kad bi to stvarno bilo tako……Prosto ne moze covek da se odupre svim tim glupostima, razmisljanju o drugim ljudima i glupostima koje cine. Ne mogu da nadjem opravdanja za ljudsku zlobu, pakost-za ljude koji se narodski zovu Trčilaže….

        Pokusavam da shvatim kako njihov mozak funkcionise? Ne diras ih, sklanjas se iz njihove blizine-jer zagadjuju prostor u kome boravim, obracam im se samo naj osnovnijim recima kao: da, moze, ne moze, u redu, malo kasnije, nema problema….i naravno osmeh na lice-iako se dusa cepa u paramparcad. I to tako ide….ide u krug iz dana u dan. I sve sto vise gledam svoja posla, trudim se da obavim posao najbolje sto umem ostanem  bez onog zadnjeg atoma snage, proglasi te neko ko ti nije ni ono crno ispod nokta  da si bezobrazan. Bezobrazna samo zato sto odradim posao koji treba da odradi njih troje ( koji uz to primaju nadoknadu uz platu za posao koji ne rade nikada)bezobrazna zbog toga sto kazem da od tri sata preuzme posao ko je na dezurstvu jer ne zelim da poremetim raspored, bezobrazna sto radim za troje, bezobrazna sto gledam raspored, bezobrazna sto gledam drugima na obraz i da ne zgazim nikome na senku, zato sto se sklanjam jer ne zelim da se raspravljam i spustam na nivo belosvetskih probisveta koji nisu navikli da rade, koji su napunili godina koliko su napunili i zauzimaju mesta ljudima koji su zeljni posla –a zaklanjaju se iza titule drzavnih sluzbenika…..

       A onda sledi kulminacija. Vise ne mogu da cutim i gutam. Pozovem doticne osobe pogledam ih u oci ( inace ne mogu ni da me u oci gledaju, nogama saraju po podu) i pitam : ,,U cemu je problem? Zasto ne vratite novac koji i ne zaradite? Jesam li ja vas necim uvredila, napakostila? Dokle vise da radim za vas ? Hocu da cujem u cemu je problem ? Cemu pasivno dezurstvo , kad nikada posao ne odradite do kraja? Vikendom nikada ne dolazite –to ja radim umesto vas. Hocu odgovore..“ Naravno odgovora nije bilo – gledaju u pod… Jednostavno nema s kim da pricam . Nema prostora, nema zasta covek da se uhvati…bas nista. Muka je raditi u kolektivu gde svako vuce svoju stranu, gde su ulizice i moralne nakaze…

       I na kraju …

       TRČILAŽI

   ,,Nemas karaktera! Jel da ti je žao ?

    A kad bi ga imo, posto bi ga dao?“

                            Jovan Jovanovic Zmaj