Kazu stari (al ne mora da bude tacno ) kad umre baksuz covek onda je napolju takvo nevreme da se sastave nebo i zemlja. Dobar kad ode na onaj svet vreme je onako obicno, tj. dobro pa kazu ,,Saranismo njega, nju a vreme nas posluzi dao Bog“. Tako dodjemo do saznanja da i Bog daje dobro il lose vreme i kad neko umre-sto kazu svakome po zasluzi pa i kad idemo na ovaj svet zasluzujemo cak i vreme kako ce da bude. A zemlja ko zemlja-guta sve i puni svoj stomak-do sada ne cu da je nekoga povratila jer joj je bio los za varenje tj. ne izbaci baksuze… I tako nesto nas potero maler pa kolektiv ide veoma cesto na neke sarane. Nikako da razbijemo maler-ako je to maler . No kazem ja vazno je da sve ide po redu, pa i smrt svakome jednog dana dodje od nje ne mozes pobeci i da oces. Kako je sudjeno tako ce i biti.

    O njegovoj majci ceo grad je pricao lose. ,,Baksuz zena“ culo se na svakom koraku. Poslednja zelja joj je bila da je sahrane sa grabovom macugom koja joj je bila desna ruka, i da joj  stave i svilenu maramu oko glave koju je dobila pre pedeset godina iz Austrije-jer je vrlo lep rad pa da je njen Ljuba ( koji je umro pre godinu dana ) vidi lepu i doteranu. Naravno sin ko sin uslisio je njene molbe i tako stavio je u sanduk sve sto je trazila. Medjutim, ona je rekla da joj se ne drze nikakvi govori, ali sin ko sin odrzao je vrlo lep govor, dok su svi okolo okretali ocima u krug i nazad. Pomenuo je i svoju titulu koju ima, al ne i zasluge svojih roditelja koji su mu pomogli da uspe u zivotu. Prolio je nekoliko suza, cugnuo pet sest rakija za dusu suno malo na zemlju. Pomenu i macugu, maramu kako je sve on to po njenom zahtevu stavio u sanduk i da, rece jos ,,Pozdravi Vero mog oca“ i rasplaka se….Opet okretanje ociju…i tako idemo u krug….Sahrane bi trebalo da budu tuzne, onako pune emocija…ali ova to nije bila. Nekoliko njih uslo je unutra dok je pop pevao, ostali su bili vani kikotali se, pa onda je kikot presao u smeh koji se nije mogao zaustaviti….Kad je pop sve zavrsio uze mobilni  i iznervira se jer je zvono bilo na mute pa je nesto ocigledno propustio vazno….mi mladji uzesmo ono cvece i krenu povorka ka mestu sarane. Opet pop peva, bacismo grumen zemlje. Prva lopata pade na sanduk, sin se okrete ode do kola presvuce crnu majcu obuce rozedo kosulju  vrati se i pozva u obliznji restoran prisutne na rucak…..U jednom trenu sve je stalo. Ni vetar nije dunuo, vrelina udari. Ljudi se pogledase zahvalise savko na svoj nacin i odose al ne na rucak. Polako smo odlazili sin je stajao sa svojom zenom i otpozdravljao kao da idemo ne sa sahrane vec sa veselja….

       Sutradan ide prica…..,,Lepo je bilo nas nekoliko je dobro rucalo, al bas je bilo vrelo vrelo, al vreme nas je posluzilo nije padala kisa“ . Nije padala kisa al je bilo vrelo, zemlja je pucala. Al ko mari za sve to, glavna tema je bila rozedo kosulja – ma sve je oprosteno bila je vrucina…..Svakome po zasluzi….Bog odredjuje vreme ….kosmar u glavi ….Boze vidis li ti nesto uopste?